Учитељ

68

ХРИШЋАНСКА НАУКА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

(прилог ЗА РЕОРГАНИЗАЦИЈУ ОСН. ШКОЛЕ)

(ПРОДУЖЕЊЕ).

Одавна се говори то, да истина, која, се деци казује мора бити проста, јасна, разумљива, а не увијена и заплетена, Међу тим, Христове приче и беседе су већином Философске и за децу није лако разумљива она главна садржина, која оће да се каже причом. Врло често после Хр. приче дечије осећање ч симпатија иду на другу страну, деца осете симпатију према другом нечем, а ви после морате на менгеле да их отуда враћате и да доказујете да треба овамо да симпатишу, а не тамо. Врло често, тек после доста великог натезања и _ навраћања, тек по који ако буде разумео „тајанствени значај“ приче и тек

ако је по које зрнце пало у корист моралног васпитања.

Ево да прегледамо неколико Христ. прича. |

а. Прича о најамницима казује како један радио од ране зоре до мркла, мрака, други од подне, трећи тек пред „вече почео итд. Газда им у вече плаћа једнако. Они први протествују, а газда их сиктерише. Овај поступак се правда у причи тиме, што газда вели да он с његовим новцем може располагати како фоће. Међу тим није то да он може како оће, него треба да чини правду. И код деце се одмах у души појављује неки протест, неко недопадање. То недопадање са свим је природно и умесно. Али предавач им не да, да тако осећају, него их враћа са „погрешног“ пута на прави и доказује,

да је тако са свим право, као што је. тазда учинио, јер то ве значи баш плаћање наднице, него значи да бог прима у крило и оне који му доцније дођу.

-6. О блудном сину је тако исто. Блудни син се враћа оду и он га гости. Онај вредни протествује, а отац правда тај поступак. Деца одмах симпатиту оном добром сину, а ви их после вучете отуд и тврдите да она заволе и оног развратног за то што се покајао. Ама јест лепа ствар кад се неко покаје, али је још лешше оно што онај други није ни падао у грех. Сем тога, овим се код деце не изазива одвратносг према разврату, јер се свршетком приче то све лепо закречи. Покајање се у овој причи не износи тако живо, на, против онај разврат и гозба су мноко јаснији и они покрију главну ствар. Бар код. деце то тако бива.

в. Прича о шиеници и кукољу рачуна се да може утицати на морално васпитање дечије. Јест да може, али ако # Њом (а и већином ствари из религије) не облагорођава се срце, те да не чини зло за то, што је то рђаво, него се прети огњем и катраном. У овој причи добрима се обећава добро, а кукољ ће на оном свету у пакао. О богаташу п Лазару тако се исто прети и обећава награда горе. То је исто п у причи о злим виноградарима.

И друге приче Хр. су више мање налик на ове, Има и две-три боље, али већина их је овако увијена и кроз ве-