Учитељ

69

А

ћину се провлачи застрашивање неком

казном тамо горе. А да ли је овај начин добар за морално васпитавање ' И да ли ће се овим начином облагорођавати срце дечије, као што то треба да се чини, ако се хоће истински у основ. школи да ради што год на моралном васпитању.

Ми се не слажемо с тим. Кад неко не чини зла из страха од велике казне, то још није добар човек. Ту није облаторођено срце; то је само затворен И окован зликовац, који ником не чини ала ва то, што ту стоји жандарм с пушком, а чим би се жандарм уклонио, он би и рођеног оца заклао. Сем тога, данас нису ретки људи, БОД којих је поколебано веровање у онај свет горе.

Сад замислите шта може бити од ове

деце, која се у осн. школи васпитавају морално на тај начин, што им се прети казном на овом свету за свако зло. Та деца одрасту и нешто читајући разне науке, нешто разуишљањем и сопственим суђењем посумњају у онај свет. И шта бива онда“ Сав морал, који је био

уливен на онај начин религијом, оде

бестрага. Ако ерце није чиме другим облагорођено, страх од пакла неће задржати никог да не чини зла. Море, какав бог, какав пакао, рећи ће и почеће комотно да лаже и краде. То је бар јасно и није никаква реткост данас. Зар је данас реткост да се ко куне богом, здрављем, рођеном децом и свим на свету, кад вас на очиглед лаже ' Џа где му је-ту страх од казне тамо горе, где му је веровање, да неко види и чује све % Ето шта вреди морално васпитање, које се застративањем усађује.

Овим, што рекосмо о Хр. причама,

нисмо хтели да одричемо вредност Хри-

"стове науке. Ми се клањамо Христу и

можда га више поштујемо од оних, који му сваки дан метанишу и пале свеће. Он је за истину крет понео и на њему умр'о. Али от није знао да ми данас после 1886 год. нећемо имати ништа боље за морално васпитање деце, 04 онога, зито је он тре толико година људима причао. Он је све ово 32 људе удешавао, а морао је често завијати у приче такве, које и нису баш угодне. Он је можда морао тако. Та њега су распели и за овако благу форму, у коју је увио своју науку, а камо ли да је мало отвореније говорио. Ми пав данас немамо те нужде да истину увијамо као што је морао Христос, него је можемо отвореније казати. Бар не морамо чинити то с оним, што треба деци да кажемо, ако морамо с оним, што је ва,

„људе. И кад је тако, онда је јасно да

већина Хр. прича није угодна за морално васпигање деце у основ. школи, па макар оне имале још 10 пута више моралне вредности за људе.

Самим Хр. причама дакле не може се ништа учинити у основ. школи на морал. васпитању. Али на један само

"начин може, а то је, кад се после Хр.

приче испричају још неколико прича, из народ. живота, које казују то, што и Хр. прича, па се после свега тога изведе морална поука. У „Васпитачу“ (бр. 18, 14 и 15) један је учитељ врло лепо преставио како треба предавати приче Хр. Он је прво испричао Хр. причу о слузи који долази споља уморан, а газда му не да да дахне душом, него та тера, да му зготови вечеру, па тек после да се одмори. После ове приче сигурно деца нису разумела шта се оће њом да важе. Шта више, она су си-