Учитељ

о

гурно и осећала неправичност поступка газдиног, јер се он цео дан одмарао, па у вече не да слузи да се одмора, докле му не спреми вечеру, и тек кад газда, онако одморан, напуни своје бла, тоутробије, онда слуга може узети коју кору леба и одморити се. Овде се износи једна бездушност и дечије непоуварено срце пре ће да огети одвратност него правичност тога поступка. Али предавач не да детету да мисли

_тако, као што треба да мисли и осећа,

после оваке приче, него га зауставља и вуче га на другу страну, После ове Хр. приче предавач је испричао још неколико прича из народног живота, које много боље показују што то се се хтело причом Хр. да каже. И тек после њи изводи се то: да човек треба да чини добро по дужности својој, а, не за награду.

_ Ствар је у опште депо изведена. Али то се извело тако лепо, само помоћу оних других прича, а не самом Христ. причом. И ми сад питамо: да ли је више утицала на морадно васпатање Хр. прича или оне друге! Ко је год читао оно у „Васпитачу“ мора признати, да, ако се што учинило за морално васпитање, учиниле су оне друге приче, а не Хр. прича.

И ми смо на тај начин предавали Хр. приче, јер смо морали, да не би деца остала у чуду и неразумевању и да би _ се бар што год учинило за морално васпитање. Али смо увек приметили то, да више морала усаде друге згодне приче од Христових. Н. пр. из горње Хр. приче никад ви не бисте могли извести лепо то; да се чини добро по дужности, а не за награду. То је, можда, била згодна прича за оне прилике, кад је Христос

причао, али за данашње је врло неуродна. Онда је било ропства и слуга је био господарева ствар. Али сад слуга ради и служи за награду и господари треба да су бољи од оног, који не да служи да се одмори, докле му вечеру не епреми. Данас се вели: ако је слуга, није роб; и он има душу. Према томе торња прича врло је неугодна 84 данашње појмова. За то се поред ње и већина. хр. прича морају узимати и примати и примери из обичног живота те да се престави оно, што се жели. Па кад се морају уз Хр. приче увек и др. приче из народног живота да причају и кад се из њих може лакше извести поука за децу, онда зашто приписавати моћ моралног васпитања Хр. причама, За што се не би узеле приче из народног живота за. моралисање деце, а Христове оставити за људе, за које их је Христос и удешавао само ако су и данас оне угодне за то % Беседе Христове још су неугодније и од прича. Тамо су ствари још теже а међу тим још се јаче мстиме обећаваљње награде и претња казном. А колико има вредности морал, на томе основан, то смо већ видели.

Ми смо се доста задржали код Хр. прича за то, што се њима приписују највећа моћ за морално васп. у оси. школи. Ми пак не мислимо о њима тако и за то смо се код њих више задржали. Сад да идемо даље.

8, Историја цркве учи се такође у осн. ши. па се сигурно и њој приписује да, може имати вредности за морално васпитање. Да видимо то. У истор. цркве прича се прво чисто јеврејска историја, (стари завет), па онда живот и рад христов (нови завет), Нама је прво и прво чудновато за што се мора учити