Учитељ

6

засебно иоторија јеврејског народа само као неки 9604 за рођење христово' Зар.

о рођењу христовом не може бити краћи увод ' И зар је јеврејски народ некад био најморалнији, те да се само његовој

џеторији приписују веће важности мо-

ралног васп. у данашњој нашој осн. шк ; Ту не може бити ни говора о неком особитом моралном васп. а ако има какве важности за историју света, нека, се тамо учи.

Што се тиче новог завета, о њему бисмо имали да речемо оно штои о хр. причама и беседама јер су оне језгро новог завета. Оне би могл ебити нешто најугодније за децу, па кад смо видели да и оне нису бог зна шта, онда нема ни нови завет вредности за мор. васп. у осн. ше.

Шта се тиче Историје српске цркве, то је чисто ствар историје Срба, па тамо

треба и да се говори о тим стварима. Што

би се имало више да говори, то је више црквена ствају него школина. Ми већ рекосмо да црква и школа треба да врше свака свој посао.

4. Хришћанске светиње. Предавати о томе шта је храм, капела, гробље, ва-

што се чита и пева, шта је поп, а шта

прота, калуђер и владика — ту ни мрве за морално васп. нема. Све што се овде може учити, то је специјално посао попова, па треба то њима и оставити. Они треба да уче своје стадо о томе, а школу ваља оставити на миру, јер је она и без тога претоварена.

5. Хртшћанске дужности опет више вреде за познавање религије, него 84 развијање моралног осећања. Само Хр. дужности према ближњима могле би се згодно употребити за мор. васп., алио свему томе мпого би се боље и са више

користи могло говорити, кад се не би наслањало на религију, о чему ћемо ми на крају овог чланка говорити.

6. Молштве. У свима разредима, поред осталога уче се и неке молитве, а све су оне више посао црквени и поповеки него школин и учитељев. Ми рекосмо једном, и опет понављамо : нека црква учи како се ваља Богу молити, а школа нека даје знања.

Ми смо довде у Братко прегледали све, што се учи у осн. шк. и изнели смо колико све то може имати вредности за морално васпитање у оси. шволи. О сваком овом одељку могде би се написати читаве расправе, али ми немамо за“то ни времена ни места.

Сад да кажемо неколико речи у опште о Хришћ., науци и да видимо праву њену вредност за морално васпитање.

Из овога, што довде рекосмо, види се да ми одричемо Хришћ. науди важност за морално вас. Многи ће нам се чудити, како то можемо рећи, кад толики свет признаје јој важност с те стране. Али да нас не би ко рђаво разумео, ми ћемо проговорити о томе још коју.

Јест, да се може у Хришћ. науци изводити моралне поуке, то ми не одричемо, али то се може чинити само надовезивањем и крпљењем. Сем тога, и оно што се надовезивањем учини за. морал, то је на тако рђавом основу постављено, да врло мало вредности има за право облагорођивање срца и стварање моралног осећања у деце.

Данас се уз предавање о редигији изводе моралне поуке, али је то само недовезивање као што рекосмо а тако се може чинити и у свима осталим предметима. Као што се може уз разне молитве, истор. цркве, хришћ. дужности и