Учитељ

199

мента, кад артиљерија остави колону па доб не отпочне ватру. Потребно је да се дође до места и да се приуготови паљба пре него што непријатељска артиљерија буде на позицији, како би се тиме отклонило свако изненађење за време Формисања. То је за артиљерију питање живота иде смрти. Додаћу, како ми је изгледало да артиљеријска коњичка запрега није показала сва својства живахности и полета, за што је потребна изванредна покретљивост њене послуге.

„Ове неколике примедбе, из којих ћете бити тако добри увидети са моје стране само осећање велике наклоности према вама , као и осећања топле жеље да дослужим својој земљи, отварају вам за идућу годину, поље интересантних студија, које ће ваш патриотизам умети предусрести са, жаром. Имамо сви посла; радимо страсно; од наших напора зависи слава и сигурност Француске.

„Господо, пре него што се растанем с вама, сматрам да ми је тако исто дужност, да у име свију нас, изјавим општу жалост, коју је проузроковао одлазак ђенерала Ј.... који је достигао дубоку старост и који, по законском опредељењу, прелази у резервни кадр. Његов частан и енергичан карактер, његова благонаклоност, његова, оданост, његово покуство, његов патрпотизам, изазивали су од наше стране дуго времена поштовање и уважење. Његов спомен остаће међу нама Као узор војничке храбрости и грађанске врлине.“

Ђенерал Ј..... беше окружен својим оФи-

пирима , који изражавају жаљење што се морају с њиме растати; стари војник беше узбуђен до срца праштајући се с онима, које је упознао за време промена његове дуге каријере. Ватреним речима проклињаше судбу старости која га приморава да се удали из војничког живота, а увераваше своје слушаоце како ће, у моменту опасности, имати довољно срчаности, да понуди ваљане и часне услуге.

Било је већ доцван. Кад се свршила маневра, посматраоци који беху ту од ју“ тра, распоредише своја јела на трави.

Гостионичари, код којих је био смештен штаб, позваше ђенерала и његову свиту на општи обед, који беше изванредан. Штабни капетан, који је више пута имао прилике да разговара с г. Лефрансбм, приступи у овом моменту учитељу и рече му смешећи се:

„Мислим, да сам добро учинио што сам вам напоменуо да понесете доручак за вас: што се тиче нас, боме нам крче црева од јутрос. То бива често за време великих маневара ; у борби је још горе: кад треба, да се бори, нема се увек вромена да се једе; ако је човек уморан или гладан, ипак мора да иде. У рату не треба човек · да очекује угодности; то је ствар с којом треба добро да упознате ваше ученике.“

Рекавши то, оде и седе међу своје другове што обедоваху, трудећи се да накнади изгубљено време.

Становници Нувија имађаху доста муке док су се вратили својим кућама, јер сви путеви беху притиснути трупама, које иђаху на своја преноћишта, а многе могаху стићи на иста тек доцкан у вече. Сутрашњи дан беше одређен за одмор; војници га употребише на чишћење свога пртљага и оружја, како би се идућег дана могли кренути на пут. Нувију беше одређено да смести у се бригаду пешадије и четири батерије. После подне наставник је одвео своје ученике да посете станове.

Артиљеријеки парк') привлачио је на се пажњу, он се налажаже на тржишту. У средини беху постројена кола; топови беху у првом реду, постројени у потпуно правој динији; позади беху каре, за тим остала,

"кола, као што су коморџијска и мунициона,

(ватворена). Радионице беху одвојене на, крај пијаце, удаљене од Фуражи; коњаници довођаху у исте коње рањене или оне који су остали бев вова. Около кола беху постројени коњи у кордон, ждерући своју храну, а сејиви их надгледаху Фијукајући кампајом пред онима који се бацакаху. Официри обилажаху парк, разгледајући

о Место где стоје топови и муниција у рату. | | Прев.