Учитељ

административно лице у држави. Противно томе, данашње друштво не поштује човека беспосленог, грабљивог и развратног.

Ето то су припципи у данашњем друштву.

Полазећи са тих принципа, који се данас у опште сматрају као поштени, ми долазимо на ту мисао, да је идеал данашњем друштву: човек, који је добар домаћин, ваљан родитељ, поштен грађанин и који се бави признатим радовима. Аналишући још даље особине данашњег друштва, ми налазимо да оно јако цени својину и да на учињено добро не гледа идеалним очима, већ да га сматра као зајам, који треба да се врати. Према томе идеал је данашњем друштву још и: човеб, који брани своје а не дира туђе; и који другоме чини добра да би и њему други чинио.

Разуме се, да у данашњем друштву има људи који живе и савршенијим животом, као што их има који живе и много несавршенијим; али ни први ни други живот не може се узети као друшитво. Тек она средина, коју смо ми горе преставили и чије се право у опште признаје, може бити мета, онима, који васпитају младеж данашњега доба.

Као што је штетно по друштво кад се младев напусти и кад јој се дозволи да срља испод моралног друштвеног нивоа, исто је тако штетно и то, кад се младеж спрема за неко друштво, које је далеко изнад друштвеног морадног нивоа и које управо и не постоји. Овакви васпитаници кад одрасту и кад стуге у друштво, не налазе за се прилагодну средину, већ се рвзувера-

По

вају и одилазе у другу крајност, тј., падају испод друштвеног моралног нивоа. Виши неки идеал од овога не можемо никако узети као мету данашњем васпитању, јер се он не би дао остварити у друштву у коме је јака борба за живот и у коме, према томе, човеков опстанак није осигуран. Данашњим васпитањем треба тежити данашњем поштеном 40веку, тј., треба нашег васпитаника припремати за ма који рад, који се данас признаје као поштен и користан.

1 МАТЕРИЈА ВАСПИТАЊА

Пошто смо у првоме делу ове расправе истакли идеју модернога васпитања, остало нам је да у овом другом делу разгледамо материју васпитања или другим речима: оно, што васпитава.

Шта васпитава васпитаника, '

Радници на просветном пољу напрегли су све своје силе да докажу како су сви наставни предмети по школама у стању да васпитају, па изнађоше силне теорије које иду у корист неког спасоносног школског васпитања. Доследно томе сви учитиљи и сви остали васпитачи модифишу евоја предавања на сто разних начина кличући, вако су пронашли метод по коме ваља обрађивати наставне предмете, ако се жели да исти повољно утичу на васпитање ученика. Нема предмета, по њиховом мишљењу, који не би могао благодетно утицати па васпитну страну ученика. „И српски језик, (језик у опште), и географија, и јестаственица, и рачун и еви остали предмети срество су за васпитање.“ .... Ово је само илузија у погледу