Учитељ

156

Олика 1. Нервне ћелије са зрном, 170 пута увеличане; а ив из малога мозга, с и ф из продужне мождине, # ћелијно зрно.

Сад можемо себи представити како безбројно мдого има нервних елемената у мозгу и самим нервима. Трећи мождани нерв (Заједнички покретни очни нерв) састављен је из 15000 влакана или кончића') У чулним су нервима ова влакна тања, те с тога у великом нерву вида — пегуп орбсиз мора бити необично велики број таких кончића; по свој прилици најмање сто гиљада а можда и много више. Број нерава, из војих је састављена она бела маса мозга мора се рачунати на стотине милијуна.

Баш због тога; што овако безбројно много има самосталних нервних елемената створена је могућност да може бити олако многобројних и разгранатих свеза, које смо напред поменули, које су и за обичне радове човекове потребе.

Па и о седопу и распоређају нервних елемената ми већ сада знамо многа и врдо важна Факта. Пре свега мора се имати на уму, да нервни кончићи иду из нервних центара правце, без прекида и без претапања или сливања један у други до саме спољне површине теда, те тако сваки нерв носи своје вести самоссално, без посредника. Без овога не би била могућа никаква, разноврсност у везама, па макар и да би било исто овако много нервних кончића. И за ову овако јаку разграпату и разноврсну везу веома је важан и може се рећи безусловно нужан онај омотач ово нерва који смо раније споменули. Јер изгледа, да је главна цељ обадва омотача у томе да се потпуно осами (изолира) оно влакно у средини нервног кончића, које смо назвали „цилиндрачна осовина“ и које управо и врши сву нервну радњу.

да тим ми морамо имати на уму и то, да саобраћај између појединих делова тела, као, на пример између коже на руди и мишића у рамењачи, не иде баш непосредним путем, правце од коже ка мишићима, него увек мора најпре проћи кроз један нервни центар. Сваки нерв који иде било од површине коже, иди од ока, ува, и Т. д. про-

лази најпре кроз кичмену мождину или кроз неки део од мозга, те с тога и сваки утисак, сваки уплив или надражај за покретање, који се спроводи овим первом најпре долази у свој центор, па онда одавде тај се уплив преноси на извесне мишиће за покретање и тако даље. Као год што нема код поште никаквог непосредног саобраћаја између две-улице, него свако писмо мора најпре ићи у централну пошту, па тек одатле се разносе у разне улицегде које треба — исто тако бива и са преношењем утисака, од једнога дела тела другоме само преко једнога центара или (са мадим изузетком помоћу једнога дела оне нервне масе што се налази у глави (мозак) и кичме (кичмена мождина). Све вести, све утисци морају ићи кроз центре, и тиме се постигне не само знатна уштеда у машинерији (вервној), него на тај је начин јачи и сваки судар спречен између различних весника.

Кад велимо, да сви нерви утичу или завршују се у нервним центрима, онда тиме разумемо ону сиву масу, или другим речима онај агрет од кончића и ћелија, Сваки се нерв завршује у једној ћелији, па после из писте ћелије опет излази један иди више кончића (нерава) који се враћају или правце теду или иду у друге ћелије, из којих опет излазе други кончићи, који такође иду правце површини тела, кожи, или у другу неку ћелију. Већина, кончића у мозгу и кич-_ меној мождини свезују ћелије с ћелијама, само један мали број тих кончића иде ка површини мишићима, те одржава, везу са, органима за кретање.

По томе су ћедије управо споне између оних нерава, који се у њима завршују, и оних, који из њих излазе, и на тај начин оне су у исто време и средство, помоћу кога се одржава свеза између спољних делова тела. У њиховом склопу и распоређају види се у целој потпуности онај систем, где су поједини делови са, свима, остадима испреплетани многим везама, те се уплив на сваком поједином месту одмах може да шири, као какав талас на све стране и свима другим деловима и местима. Ће-