Учитељ

157

лије су управо раскрснице или тачке за унакрсну везу, помоћу којих се сваки поједини део може да састави или друкче, да доведе у свезу са многим осталим деловима и местима. У целоме телу нема ни једног јединог мишића, до кога не може допрети утисав о притиску, ако је такав притисак извршен на врху прста показаоца. И ова многостручна веза постоји и одржава се помоћу нервних ћелија, исто онако као што се, помоћу пошта и улица, које су на разним тачкама размештене, може отправити писмо из ма кога села у Европи у свако друго село, и то највећом брзином.

Трећа тачка, на коју се морамо обазрети при испитивању нервних елемената — нервних влакана (кончића) и ћелија — то је њихов материјал, њихов састав или склоћ. онај део нерва, који управо врши сву нервну радњу — цилиндрична осовина — састављена је из беланчевинасте материје. И ћелије се састоје из исте материје, само што је у њима та материја састављена са још једном зрнастом и масном материјом, Обадве ове материје врло су несталне и од спољних уплива лако се мењају, али опет ћедије се брже и лакше мењају него нервни кончићи, оне су осетљивије према спољ-

ним упливима. На који начин и како бивају те промене у ћелијама и нервним влакнима, то ми на сигурно не знамо. Али ми знамо да је то таква промена, која се одмах с почетка шири целом дужином, где свеза није прекинута, и да је састав нерава, тако удешен да су помоћу промене тога, састава постављене извесне границе овоме ширењу. А оно што се у овом променом у нервноме саставу утроши или поремети то обнавља крв, која се у великој количину налази око сваког нервног кончића. Али крви се још више налази у оној сивој маси, у којој су ћелије. По Херберту Отенсеру циркулира у сивој маси, у којој су ћелије пет пута више крви, него у белој пли влакнастој маси (која је из влакна нервних састављена). У овим променама нервнога ткања, које ми још не познајемо потпуно, ми видимо оличену ону снагу, која се зове нервна снага. Ово је један агенс (покретна сила) са различним снагама: механичким, хемијским и техничким. А све те снаге долазе од модекуларног преображавања нервне масе — једне промене, која се притоком крви допуњује и надокнађује према количини утрошене

снаге. (ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

МРЕДАВАЊЕ С ХИДЕНТИМХА

Колико има гласова у српском језику Р — Како се деле сви гласови у општер Кажи ти! — (На самогласне и сугласне), — Шта су то самогласници. А шта су то сугласници; — Колако има сугласника — Који су тор — Колико има самоглас-

никар — Кажи их! — Изиђи ти! — Напити „а“! — Шта си написао — (Једно слово). — Зешта су нам потребна словар

— (да писање речи). — А за шта су нам потребне речир (да говор). — Како деаимо сваку речг — (На слогове). — Дакле из чега се састоји реч — Како ћеш познати, колико је слогова у којој речи > (По самогласницима). — Може ди слог бити

без самогласника 2 — Па шта мора да има у сваком слогур — Кажи ти!

Изиђи Милошу! Пипи! — Звонар, столар, кројач, Милан, Бошњак, гладница. Доста! Оди ти Милићу! — Пиши! — Рат, миш, пис, старац, Србин. Доста !— Ђорђе изиђи! — Пиши! — Маца, бата, Која, Вуја, Мица, везла. — Иди на место! Изиђи ти Бранковићу! — Пиши ти четврти ред! -— Свет, грех, јеж, коњ, пуж, чвор. Е сад иди и ти на место.

Прочитај ти овај први ред написаних речи. — Ти прочитај други ред; ти трећи а ти четврти.