Учитељ

150

сто изазива памет да их својим напором прими и усвоји; и никад не треба учити врсту по врсту. Но у свима тим случајима, где деца што на памет уче учитељ их несме оставити саме себи јер им је ту баш његова помоћ најпотребнија. Пре свега он мора да се увери, да ли су ђаци разумели то што им је

задато да науче, и мора им објаснити.

како појединости, тако и главна смисао задатка; јер би иначе утрошили двапут више времена на учење, но што треба. Даље мора да им покаже како ће задано да науче, јер они то сами не знају; и тако мора у школи са њима да учи задатке, где ће најбоље видети каква је у кога памет, коме и у чему тешко иде; и тако ће моћи свакоме дати нуждан правац и упутство саобразно његовим способностима, по коме ће се доцније моћи управљати у својим домаћим радовима.

Што се тиче тога, да се верно стално сачува, у памети оно, што је научено, што се најлакше постиже тачним и разумљивим објашнењем ; истина је да се маже са великим и тешким трудом научити и оно што је неразумљиво, али то се не може дуго сачувати и задржати у памети; па због тога учит. никад и не треба. да задаје деци оно, што им није у школи потанко објаснио; јер се односно тога код нас баш највише и греши, а на штету дечије памети; јер готово сви учитељи терају ђаке да уче

задатке без икаквог предходног објашњења, а тиме баш сатиру у деци најлешши њихов дар памћење. Кад се задатак пајпре објасни, ђак се већ унапред упозна са суштином задатка, те му при учењу остаје још то, да и спољну Форму те суштине усвоји, и тако је давле очевидна корист од претходног 06јашнења. Друго је сигурно средство да се сачува у памети што је научено —

· понављање. Ово је средство још у нај-

давнија времена било познато, али није свуда као што треба ушло у употребу; пошто се више остављало да то понављање деца код куће чине, а у школи што се прошло, слабо је се кад понављало; а то је врло рђаво за то, јер је понављање прођених у школи задатака врло важно и потребно, и пропитујући нови задатак учитељ, свагда треба да стари понови; па ће се таким начином ђаци навићи на, непрестано понављање, п добиће верну добру и развијену памет. Јер ми не учимо ва то, како ћемо што пре да заборавимо оно, што смо научили, но за то, како ћемо сачувати у памети за све време нашег живота оно, што смо већ једном научили. Како су ови ђаци о којима је овде реч развијати, и што сам још на овом испиту приметио, изнећу други пут као и то може ли се за цео један разред рећи да су у њему сами „Идисти“.

"Сима МИЛОЈЕВИЋ.

ово __-

0 ПОСТАВЉАЊУ УЧИТЕЉА У |. РАЗРЕДУ

После петогодишњег рада у школи | да скоро сва тешкоћа у раду долази по-

узех перо, да и ја у „Учитељу“ напишем што год. За ово време опазио сам,

главито од рада или нерада у 1 рав.; с тога и узех горњу тему.