Учитељ

казује то је још горе. јер онда наставник не би могао бити окретан у свом раду а где нема окретности, ту нема ни рада. А шта је још горе опазила би деца да и учитељ не зна, па не би имала, вере у учитељу.

Да, је рад у Г р. тежак види се по самим учитељима. Ретко ће који учитељ из старијег разреда написати молбу г. министру и замолити га, да га одреди за 1. р. јер вели тамо је тешко, треба, ми много да запнем, те да урадим што год; а кад буде испит нема, скоро ништа да сјаји у школи, те да ми публика блатодари и да ме уздиже и хвали за мој труд. А у старијем разреду нарочито у ГУ р. само кад дође Мај месец де запнем па да видиш знања и сјаја, како то све лепо иде као намазано.

Сви учитељи, који овако мисле, на погрешном су путу. Они неће да узму у рачун то, да кад би они билиу 1! р. па радили својски, да би после лошији учитељи а у старијим разредима постигли добар успех, те и они пред

152

светом стајали као добри учитељи, а деца би отуда већу корист имала како за себе тако и за друге.

По мом мишљењу ја мислим да би овако требало радити:

1. Да се прави избор међу учитељима за 1 разр.

9. Да се ниједан новајлија не пусти у [ рав. док у старијим разредима не пробави бар 3—4 године.

8. Да се за 1 р. поставља само по 1 учитељ па ма то било у селу.

4. Да у 1 р. не буде ваше од 35 до 40 ученика; и

5. Да се чешће учитељи за време Ферија позивају на извесно место и тамо чине пробе или испити у раду, те да се отуда види који је способан за рад у 1. р. А што би се пак овим учитељи мучили, то би онда праведно било да се боље и награде.

Ја оволико рекох, а другове моје молим да ову ствар боље разјасне само да се цељ постигне.

Раша,

НРАТКА ТАСОСТОРТАЈА ЕЖА)) ЗА ШЕОЛСКУ ОМЛАДИНУ

НАПИСАО

М. Р. догнов ПРЕВОДИ Дим. 6. Јовановић ПРОФЕСОР,

Чеси не дељаху земље, но их подједнако уживаху сви чланови породице. Отад је био старешина породице. Више породица чинило је задругу или сродство, са изборним поглаваром владиком или старешином.

1) Продужењв из 14-ог бр. о. г.

Задруге које имађаху својих земаља називаху се земанским (баштинским), а њихне старешине земанима (баштиницима). Општинске земље не беху наследне и сваки је могао да ужива. Сродне задруге чињаху племе. Сваким племеном управљао је лег. Старешине неких задруга називаху се кне-