Учитељ

251

Француску. Ваша слава пробуђује у нама непрестано врдину, ми се непрестано завлињемо да се на њу угледамо и да је ни када на окаљамо нашим слабостима. Ваша, смрт сто пута је боља од срамног живота. Ко се овде плаши смрти, оне тренутен смрти што сналази човека у борбама и што уштеђује дуге муке и очајничке борбе живота, који подлеже ударцу старости или болести7 Пошто се мора растати, било једног било другог дана, то зар није боље растати се јуначки, кад је човек у потпуној снази, кад је срце надмено борачким одушевљењем, кад је душа усхићена и жељна славе, кад су живци опијени па-

триотским жаром 7 Да, другови, ми очекујемо вашу судбину, ми се ње не плашимо.“

Пошто се светковина окончала, присутници се разиђоше и одоше пут Лонтдена. Ноћ, која се спушташе, не беше у стању да помрча сјајност народне светковине; тмина која се растираше по пољу беше изагната из целе вароши безбројним ватрама општег осветљења. Ваздух је равносио радосни крик искупљеног света; гомидице младића, носећи венецијанске Фењере и тробојне заставе, пролажаху удицама ; њихове патриотске песме спајаху се са веселим усклицима и уздизаху до највишег степена бурно одушевљење.

(КРАЈ ПРВЕ КЊИГЕ).

ар

ПРЕДАВХЊЕ ИЗ ЗЕШЉОДИСА

У т. РАЗРЕДУ ОСН. ШКОЛЕ

Ре а

БУГАРСКА

1: Име м облик. На истоку од краљевине Србије, налази се суседна нам кнежевина Бугарска. Она је по своме изгледу

дугуљаста земља, два пута је дужа него

што је шира.

2. Границе и величина. Граничи се: са истока Црним морем, са севера реком Дунавом до вароши Силитрије, а одатле Добруџом — сувом границом, са запада Краљевином Србијом, од које је раздваја, донекле река Тимок и Стара планина, а са југа Македонијом и Источном Румелијом, од које је деле Балканске горе. Она, је по своме простору већа за '4 од Краљевине Србије, (63.972 квадр. килом.), а, становника је подједнако (око 2 милиуна),

8. Планине. Бугарска је по земљишту брдовита; и то југо-западна је страна брдовитија од северо-источне, где има и великих равница. Тако, на југу Бугарске највеће су Балканске горе, које почињу на западу од вароши Златице, па се гранају на исток све до Црнога мора. Бал-

канске се горе деле: на западне, средње и источне горе. По овој великој планини, и цело полусетрво назвато је Балканско п. Од вароши Златице, на запад, почиње се гранати друга велика планина, која се зове Стара планина и која је продужење од Балкана. Ова планина улазин у Србију, и прави донекле границу између ове две државе.

Још су велике планине: Рило где је пре био чувени манастир рилеки, где су се многе књиге писале, докле још штамне не беше; за тим Дованица, на граници између Македоније и Бугарске. И изнад вароши Софије, подиже се велико покругло брдо Витош, у коме има врло лепог камења, које је глатко и сјајно, те се с тога употребљава и за украс у прстењу.

Све су ове планине голе без шуме, јер је Бугарска до скора била под Турском управом (1878 год.), па су Турци затирали гору.