Учитељ

252

4. Равнице. Као што напред рекосмо, да је југо-источна страна_ Бугарске брдовита, — то у томе делу и нема равница. Највећа равница, која се поред Дунава простире, на северној страни а зове се Подунавље или Подунавека равница, која је врло плодна и родна, као банатска равница. Сем ове велике равнице, има, још омањих поред река и зову се поља.

5. Море ш реке. Највећа вода, која кваси Бугарску, јесте са источне стране Црно море. Највећа река, која тече поред Бугарске са северне стране јесте Дунав, који иде у Црно море. Он долази из једне велике државе, која је на северу од нас (Немачке), а из планине што се зове Шварцвалд (Црна шума). Тече са севера па југоисток кроз Аустро-Мађарску земљу, северно поред Србије; дели Бугарску од краљевине Румуније.

У Дунав тече Искра, највећа река, која кроз Бугарску пролази. Она пролази поред

брда Витоша, а кроз Стару планину; из-

вире из планине Рила.

У Дунав утичу и ове реке: Огуст, Скит, Вид, Осма, Јантра, Лом, и још друге мање речице, које теку кров Бугарску са југа северу.

Реке: Вид, Осма, и Јантра, (Јетра), све три извиру из Балканских гора; Огусти Скит теку од Старе планине.

Лом има два крака: Бели и Црни Лом, улева се код вароши Рушчука у Дунав.

У Црно море тече река Камчик, који има такође два крака: Дивљи и цитоми Камчик; оба теку са запада на исток из Балкана.

Из планине Витоша у Бугарској, извире и река Отрума, која тече са севера на југ кроз Македонију, па се улева у Бело море.

Све реке, које теку кроз Бугарску, полазе са југа на север, сем Камчика, који тече на исток у Црно море, и Струме, која иде од севера на југ у Бело море. Из овога се види; да је јужна страна брдовитија од северне Бугарске, која је равнија.

6. Клима. Клима је у Бугарској умерено-топла као и у Србији; нити је сувише хладно ни топло. По висовим брдима Балкана и Старе планине свег траје и после Ђурђева дне. Са источне стране, од мора, дувају почешће јаки ветрови, који су зими врло хладни. -

7. Производи. У Бугарској има највише гвожђаних руда. Чувени је такав рудник Самоковски код варопи Самокова на реци Искри, а испод огранака планине Рила. Осем твожђаних руда, има још доста олова и бакра, али се не ваде. Од биља, сеју се. сва етрмна жита (пшеница, раж, јечам, 0вас), и кукуруз; за тим винова, лоза, пасуљ и дуван, и врло добро успевају, јер је земља плодна. Од животиња има као и у Србији, доста: коња, оваца, коза и свиња; пате се на много места пчеле и свилене бубе.

8. Становници п“ њихово занимање. у Бугарској живе Бугари, народ племена словенског као и Срби што су. У североисточном крају, између Дунава и Црнога, мора има и Турака око (300.000), и на западној страни до реке Искре нешто мало Румуна и већим делом Срба.

Народ је у Бугарској врло вредан, раден и трудољубив; бави се највише земљорадњом, за тим сточарством, занатима, трговичом и риболовом. По њиховим варошима израђује се врло фино н лепо сукно, што се шајак зове, који је као штоф, за тим: гајтан, лепи ћилимови, платно, златарске ствари итд.

9. Вера. Бугари су вере православне хришћанске, као и Срби, а тако и Румуни осем Турака, који су вере муаумеданске.

01. Настава. Бугари су се скоро ослободили турскога ропства (1878). да то' кратко време, они су подигли у својој земљи преко хиљаду разних школа, највише основних, у којима имају више деце него ми (58.000). Сем основних школа, којих дакле највише има, имају они и вредњих школа, као што су: гимназије, учитељске и пољопривредне школе. Дакле, настава, је код њих доста напредна; труде