Учитељ
244
Џитаће нас ко год, па шта да радимо % А ми одговарамо- кратко : треба отворити женску учитељску школу за оне ученице, које тоће да буду учитељице основне коле, па квит посла. Како ту школу треба уредити то је друга ствар. Није овде место да о томе говоримо.
Не бисмо се могли сагласити ни са одредбом чл. 49. закона, али смо уверени да је он једна нужност у данашњим нашим приликама, и вољни смо да не чинимо никакве замерке.
Кад већ овако прелиставамо закон о основним школама, ја знам, да ћете се ви читатељи зауставити на члану педесет шрвом, па ћете нас питати: шта велимо за овај члан закона % Ми вам одмах одговарамо: добар је, уместан је и допада нам се у главноме, јер има своје практичне вредности. Ви нам можете рећи: па што се тај члан не врши у практици " Не може, одговарамо ми. Општина има школу, тражи учитеља, а ми немамо мушких кандидата, па у тој нужди поставља се и женсто лице, ма да је школа четвороразредна. Јел' те, да је ово оправдано % Са свим. Али ви нас питате: што се овај члан не врши онде где се може вршити" Ми ћутимо. .. .. Одговора нема.
Долази члан педесет шести. У мучном смо положају, кад хоћемо да говоримо о овоме члану. Али нам се „на ино“ не може. Говорити морамо.
Ваистину, право да кажемо, и није лако тражити ово што ми сад узимамо да бранимо. Није ни мало тешко претпоставити, да ми, претресајући овај члан закона, који се тиче 35 година учитељске службе, морамо додарнути и
_ друге редове чиновништва, а тиме већ
можемо изазвати ердњу тих редова чиновника, о којима будемо говорили" То је једна тегоба у овоме вашем послу. Друга је тегоба у томе, што се ова ствар претреса у „Учитељу“, органу уччитељског удружења, па нам није право, ако би ко год рекао: „па бране
људи своје интересе, ја шта ће!!«“ У
осталом истина и правда је на нашој страни, то смо у напред сигурни, 2 свакоме ћемо оставити да мисли и суди како уме или како хоће. Пређимо на ствар.
И по закону о учитељским платама и по закону о основним школама (чл. 56) учитељ мора да служи 85 година, па да може добити као издржање целу своју систематичну плату. Ми кажемо, да је 35 година много. Није овде место, да се упуштамо у опширна разлагања. Повушаћемо одмах да у кратко доказујемо ово што рекосмо.
1. Нећете наћи ни једног ђачког родитеља, нарочито по варошима и варошицама, па био он образован или необразован, који вам неће признати, да му је тешко савлађивати све несташлуке, све неупутности, и све трохтеве своје (двоје, троје четворо) деце. Запитајте те родитеље, да вам кажу: шта мисле о учитељу, који има на врату 40 — 50 туђе деце и свави ће вам одговорити , да се чуди: како учитељ живи савлађујући све прохтеве, све несташлуке и све неупутности толике деце. Замислите једнога учитеља, који има само 40 ученика. Претпоставите, да је учитељ човек врло спреман за, свој посао да уме дакле заинтересовати своје ученике својим предавањима, Претпоставите, даље, да од 40 ученика
до аи ван 5