Учитељ

Петар Димић. Напомиње како је и до сад покренуто питање било више пута предмет претреса међу овдашњим учитељима, и да су се они старали да се томе нађе лека. Између осталих срестава спомиње како је предлагано да се покварена деца из једне школе у другу за казну премештају, али веди да се тим није могло помоћи. Слаже се с предговорником, да се за покварену децу установи особита, школа и да министар за ђаке такве школе пропише иарочита правила.

Никола Мусулин. Наводи, како је покренуто питање врло замашно, и да га је сада у оваквим околностима тешко повољно решити Вели, мора се признати, да је већина наше деце неваспитана. Да би се томе доскочило, надази да би интернатски начин живота био за ту цељ најзгодније срество. Родитељи би, вели, плаћали ону суму, коју би њихова деца у таквом заводу утрошила.

Коста Петровић. Вели, пре свега би ваљало решити: која се деца сматрају под именом покварене децер Наводи да су; лаж , бој и крађа особине, које карактеришу покварено дете. Напомиње, да треба,

наћи најпре начина и џута и то што јев-.

тиније, да се деце такових особина отресу. Према садањим приликама, он није за нарочиту школу.

Благоје Недић. Прича како има у њетовом разреду деце, која му не долазе у школу. Оду вели на гробље да просе и звоне а у школу неће. За такву децу, која, су од школе изостајала, он је јављао њиховим старијим и молио их је: да и они припазе на своју децу и да их уредно у школу опремају. Они су му се обећавали да ће све то учинити. После неког времена, та му деца опет остану од школе. Он се дигне сам да их тражи. Дође на гробље итамо их нађе где просе. Почне их искупиљати и тељати у школу, једног ђака пошље по падура, у школу, а он остане да друге искупи. Он такву децу сматра за. рђаву. Мисли, да сва, деца, која су рђава или су без родитеља или немају никаква, надзора. Држи да би се таквој деци мо-

гло помоћи, кад би се за њих подигла нарочита школа; а пошто, вели, овде већи постоји Фонд за напуштену децу, држи да то не би било тешко остварити.

М. Бојковић. Чуди се Петровићу како он мисли, да имамо пречих потреба од потреба за васпитање деце. Он је за то, да сваки са своје стране својски прионе те да се васпитање наше деце поправи. Олаже се са Мусулином односно интерната.

Н. Мусулин. Вели да ми сматрамо ону децу за неваљалу, која су сасвим покварена. Наводи како има случајева где родитељи сами кваре своју децу. Ипак је за то да се заведе интернат; а да за то родитељи плаћају.

Коста Петровић. Вели, да му изгледа, да предговорници, који су говорили о интернату, мисле, да он сам може децу поправити. Мисли, ако тамо не буде учитељ онакав какав треба да је, да се са интернатом не би ништа успело. Тражи да се изнађу најпре узроци, који кваре децу, и да се постарамо да те узроке отклонимо.

П. Димић. Слаже се са предговорницима односно интерната.

П. Никетић. Вели, кад би било могуће, он би био за то, да се интернат у целој земљи заведе, али пошто је то тешко остварити и управо немогуће, то ће он преко тога питања прећи на дневни ред. Сматра, да су она деца рђава и покварена, која лажу и краду а при том су нерадна. За такву би децу било најбоље срество за

поправку интернат; али пошто је то не-

могуће остварити, он св слаже са оним предговорницима, који су говорили да се за такву децу нарочита школа заведе и да се нарочита правила пропишу.

Лаза Обрадовић Вели, да цељ већу није баш та, да моментално пронађе срества и начине за поправку неваљале деце. Наводи како овај садањи наш рад има везе и са претходним нашим радом односно васпитања деце. Напомиње, како је и он сам био тога мишљења, да се деца, дошљаци одвоје од овдашње деце; но пошто је о том предмету боље размислио, нашао је, да би тај пут био неправичан. Напомиње,

БИЗ Ра она ЛАНА ЕВА МА АВА КА А

пакао пар а Рао.