Учитељ

270

ПРЕДАВАЊЕ ИЗ ЗЕЖЉОЛИСА

1. РАВРЕДУ ОСН. ШКОЛЕ

(СВРШЕТАК).

13. Нешто из Историје Бугара. Бугари су племена, словенског као и Срби, Руси и Хрвати, Чеси, Пољаци и Моравци. Некада су сви словени живели у једној заједници, као рођена браћа и рођаци, слагали су се и потпомагали у свему Тако би требало и данас, да се сродни народи: Срби, Бугари, Руси и Хрвати у свему слању и потпомажу, и да се живе као рођаци, пошто су сви једноплеменици, а нарочито Срби и Бугари као најближе комшије. Али те слоге међу нама нема; нема је још од онога доба од кад смо се доселиди у давашње земље, Од најстаријег па до најновијег, Срби и Бугари нису се никада могли међу собом сложити, нити се живети у љубавм као браћа једног племена и једне вере. Бугари и ако су племена Словенског, опет су они дивљачнинји и суровији народ од Срба, а и веди се, да су они старином од татарског-дивљачког порекла, пак су се после измешади са питомијим словенским народом, и у њих се слилн. То своје дивљаштво задржали су и до данас. Увек су они на Србе, на правди Бога нападали и злобили им, Још од онога времена, када су Србијом жупани управљали, они су на њу нападали, хотевши заузети је, али су се Срби вавек храбро и јуначки борили и побеђивали их. Често су они онда завађали срп. жупане, дајући појединим жупанима војску, те су се ови међу собом крвиди и вукли, а на српску штету. Често су се они и с Грцима тукди. па су под овима и робовали. Све до владе Немањића, па и за време ових, Бугари су нападали на Србе, или сами или у друштву с другим народима. Са своје неслоге, они су каои Срби потпали под Турке још пре косовске битке, па су као турски робови били око 500 година, све до 1878 год. Те 1878 Г. зарати се Русија с Турском, и после многе

проливене крви и многе изгубљене војске, (јер код Плевне, у Бугарској, пало 50.000. Руса) ослобођена буде Бугарска од Турскога робовања. Тада је у друштву са Русима ратовала и Србија и Црна Гора против Турке. По што је Русија заузела. била сву Бугарску од Турака, онда се закључи мир између Русије и Турске. Срби и Црногорци не могоше сами продужити рат против Турске, него и они морадоше пристати на мир, а на своју штету. Мир је направљен у једној немачкој вароши, што се зове Берлин, с тога се и зове берлински мир, (конгрес). Ту су се састали посланици великих држава, и балканског полуострва, и решили: да Србија, добије 4 окр. и независност, Црна Гора и Грчка такође проширење граница; за Бугарску решили се: дв буде полузависна кнежевина, т.ј. да плаћа данак Турској, а Источна Румелија да буде такође полуслободна, турска земља, којом ће управљати гувернер, кога цар турски и остали европски владари договорно изберу. Тога уговора, што је направљен између владара, у вароши Берлину, морале су се све државе придржавати, нарочито државе на Балканском полуострву. Ну 1885 г. бугарски кнез са својом војском самовласно и без ичијег одобрења заузме Источну Румелију, по што је прво спремио тамо буну у народу, и тако берлински уговор поквари и погази, · Тада је наш краљ, чим је кнез бугарски берлински уговор погазио, изашао с војском на границу. У то време Бугари као велики завидљивци и кавгаџије, правили су још ведике сметње нашој трговини и трговцима, који су кров њихну земљу прдлазили. Сем тога стану све Србе из Бугарске протеривати и апсити, па још почну нашу војску срамотити и нападати. Наш краљ, по што је видео, да Турска и