Учитељ

даци његови морају бити сваки дан прегледани. Од њега не треба одмах све тражити, но поступно са њим радити. Никад не треба у том погледу малаксати, но треба доследно радити. Да би то узајамно деј“ ствовање између куће и учитеља непрестано трајало, држи, да не би рђаво било, кад би учитељ о том извештава дечије родитеље бар трећи дан. Нпр.: „Ваш је син био добар у школи, молим вас, одговорите какав је био код куће.“ То би учитељ могао чинити писмено преко школског послужитеља.

Што се тиче телесне казне, његово је мишљење, да бој децу не поправља. Председник ставља поједине тачке као одлуке учитељског већа.

1. Беспрекидно посматрање и надзор над поквареном децом;

2. Наћи узроке за што је дете покварено :

3. Ако је куће добра, позвати кућу, да се са учитељем задружи у раду на поправци детета. ЈЕ

4. Да дете буде увек уз учитеља.

5. Бестрекидан рад.

То би било што се тиче лично онога детета. Онби желео да ко говори против.

Н. Мусулин. Вели, да је врло леп и красан говор председников и да све у ствари онако постоји. како је председник говорио, моли да му се ово не узме као ласкање. Но при свем том он мисли, да оно што је председник изнео није могуће све остварати. Кад учитељ не би био самртан човек, кога је живот скопчан са разним тегобама и незгодама, но анђео, нешто савршено коме ништа од ових земаљских потреба не треба; — онда би вели, у том случају било могуће извршити све оно, што председник од учитеља 8ахтева. Учитељ је, вели, као и други човек. Има и он своју породицу. Треба му се о њој старати. Кад би он све своје време на васпитање поменуте деце употребио, шта би за његову породицу остало. Поред тога, доказује, и учитељ је, вели, жив човек, треба и њему друштва и задовољство, као што имају и други људи.

Мијанло Никољић. Прича, како је он у пређашње време радио са поквареном децом. Он је употребљавао ове начине. Пошаље покварено дете кући, и каже му да за три дана не долази у школу, но да тамо седи и своје задатке ради. Вели, да је било случајева, да су се родитељи у том случају мало побоље о свом детету постарали и већу пажњу на њега обраћали, и то му је помагало. Други су се на против љутили; а неки су дете због тога и из школе вадили. -

Председник. Сложио би се вели са мусулином, кад би у једног учитеља био велики број покварене деце; али пошто тога случаја нигде нема, но је такав број највећи 5 онда се не могу са њим сложити, јер је са тим бројем могуће све постићи.

Б. Недић. Вели, кад би школа водила надзор над децом, могло би се помоћи. Наводи, како неки ђачки сродници иду те заједно са децом просе и онда се пема, с! киме да споразумева. Даље прича, како има једног ђака на кога му је се и мати тужила, да му не може ништа да учини. Даље опет казује, како има једног ђака, коме је отад сиромах а притом болестан, те тако над тим дететом пема ко надзор да води.

Председник. Вели, да су ти случајеви интересанти, али овде сад у опсег постављеног питања но долазе. Каже, такву децу треба тачно описати, па ће он наћи пута и начина како да се таквој деци помогне.

П. Никетић. Доказује, како је немогуће водити надзор над децом због удаљености ђачких кућа, у томе би вели учитељ много

"времена, изгубио.

Председник. Пита: У

1. Може ли дете бити под беспрекидном. пажњом 8 (одобравање)

2. Може ли учитељ обилазити ту децу 8 (одобравање) |

П. Никетић. Остаје пре своме говору да се за такву децу нарочита школа заведе.

Председник. Напомиње, како би у садањим прилика тешко било такву школу установити, јер би се велики број деце