Учитељ

308

рад сваком детету, ако је могуће сваки други дан, измењује. По што по нашем мишљењу и у женским вишим основним школама треба предавати пољопривреду, то и ученице долазе у поделу рада. Па и ученике нижих основних школа ваљало би привикавати на рад у башти, и то у почетку више са лакшим и припомоћним радовима. По томе за ученике виших основних школа били би ови радови: риљање, копање мотиком и окопавање, ђубрење и приправљање ђубрета, сејање, навртање, сађење, кресање воћака и орезивање лозе, грађење кошница, послови око пчела, стоке и свилених буба итд. За женске пак били би ови радови: сејање, заливање, плевљење, расађивање, прибирање плодова, гајење цвећа, лакши послови око пчела, свилених буба, мужа и др. За ученике нижих разреда били би ови послови: плевљење у већем усеву, изношење корова, заливање , чишћење стаза, суделовање у прибирању плодова, зимско храњење буба и др. —

Као допуна пољопривредној практици у збирци и башти има се сматрати: тавођење ученика приликом важнијих радова на њиви, ливади, винограду, вотњаку, шуми, уљанику и др. Такви су радови: приправљање земље, сејање, жетва, вршидба, косидба и сређивање сена , орезивање лозе, берба, брање и сушење воћа (на сушници), ројење, подрезивање кошница, излазак на станаре, ако их има у близини итд. Овим, и ако за сада ученици не би имали много шта напредније да виде, познаће бар садашње стање тих радова, а учитељ ће, међу тим, у свакој прилици нагласити поправке, које би се требале извршити на појединим радовима,

Да би се деци дала прилика, да у неколико и сами уживају плодове свога, труда, ваља им један део плодова, нарочито, који сами произведу, поклањати. Ту долави поглавито: семење од баштенских усева, воћне расаднице, воће, поврће, мед и др. Ревноснијима ваља поклањати и пуне кошнице, па и по. гдекоје справице, које би се о државном или општинском трошку набављале. Последњим стварима могли би се одличнији ученици, нарочито о испитима награђивати, место књига; и ми држимо да би овај начин произвео много јачег моралног постицања на приљежање ученика , него ли вњиге.

Школским баштама ваља утицати и на околину. Не само да уређење њихово треба да се прилагођава економним потребама места, у коме су, те да служе свакому за углед, како треба да уреди своју кућевну башту, да буду дакле у сваком погледу место 34, ширење корисног, привредног знања, него да оне буду и расадник вориснијих биљака, којима би се околина снаб-

девала. Семења свих бољих одлика усева, нарочито баштенсвих, благородних расадница, пролетњег расада и др. могло би се сваке године у приличној мери растурити у народу, бесплатно или за новац, — у последњем случају, у корист „школске касе.“ — —

На крају имамо да скренемо пажњу још на једну ствар. —

При разговорима с мојим ученицима (беогр. учит. школе) о подизању школсвих башта, уверио сам се, да је у њих скоро опште мишљење, да се та мисао не може остварити све док је положај учитељев променљив. Чести премештаји покваре све, убију и најуста-