Учитељ

Други предлог, који је току дебате овде паменут гласи: да се учење, Словен. језика пренесе у вишу осн. школу. Овако изучавање језика било би готово више Форме ради, јер сви знамо да је прво врло мало :виших основ. школа у краљевини, а друго да је и врдо мали број ђака у тим школама.

Што се тиче одлуке гдавног савета о учењу Слов. језика у основној школи, нас овде та одлука не треба ни у колико да руководи ни везује, већ ми треба да видимо дали је могуће изучавање СОловенскор језика у основној школи бар толико кодико цреви требар а друго да ли се опо време, које се употребљује на учење Олов. језика, неби могло корисније употребити за васписање г најзад: Хоће ли бити какве штете по општу наставу, ако се не учп Словенски језик у основ. школи! Говорник изјављује жељу, да се о тим питањима још говори.

Благоје Недић је за то да се Словен. језик сасвим избаци из основ. шк. но ако је Словенски језик потребан због морала, требало би те моралне приче привести са, Оловенског на Српски језик.

Петар Никетић не може да појми неке своје другове, који су против Словенског језика. Њих руководи разлог: „што деца неће имати од тога користи. По њиховом мишљењу шкода би изгледала као пијаца, где треба изнети оно, што се боље плаћа" Он није за то. Пита: За што Немци уче Латински језик 2

Димитрије Дукић вели: ко год Словене језик учи, као што се сада иод пре некоЛико година, из Словенске читанке учи, он не може ништа помоћи ни себи ни цркви. Људи, који данас, још по неки певају н помажу по црквама, то су још од оних ђака, који су учили искључиво Часловад и псалтир. С тога сам мишљења да се избаци из основне школе,

Сава Танацковић каже: баш из разлога који је предговорнне навео, деца треба, добро да науче Словенски, па да разуму кад попа чита и кад црквене песме певају.

Николи Мусулину чини се да се ми не разумемо. Он је за то: да оно, што није могуће потпуно изучити не треба ни учити, а што ће дете научити да само чита, од тога нема никакве користи, нарочито кад се узми у обзир време од 2 часа недељно за 2. год. И саме читанке, из којих се сада учи Словенски, такве су, да се из њих никад не може језик научити. Но за што ми то да тражимо од деце, кад свештеници, који уче богословију по 4. године. мучно тачно преводе, а деца да уче Оловен. као језик — то није могуће. Друго је, ако се мисли да уче само читање, па и то ако има потребе.

Коста Петрсвић чуди се томе, што се опет као појављује она стара борба око језика, као нечега традиционалног. Вели: има мпого више традиционалних ствари, које су дубље урезане и које нас много више зближују са Оловенством а не баш једино Слов. језик. Остаје при своме мишљењу: да у основној шк. не треба учити Словен. језик.

Председник мисли да је овоме предмету доста говорено. Ствар је већ дошла на гласање; но пре тога ваља одвојити поједине предлоге, који су о предмету што је па дневном реду, овди пали.

Према ономе што је до сада говорено, може се гласиси о три предлога, н то;

1. Да учење Словен. језика у основној школи остане по садашњем програму.

4. Да се лов. језик никако не учи у основној школи.

8. Да се избаци само из основ школа у источним крајевима Србије.

Он најпре ставља на гласање прва два предлога, од којих зависи решење трећег према томе он пита:

Ко је за то, да Словенски језик остане онако, као што је у програму, нека седи а ко је за то, да се слов, језик у опште не учи у основној школи нека устане.

Пошто су пребројани гласови, нашло се: да је устадо 29 а седело 16 и према томе са 2) против 16 решено је: