Учитељ

# | А

супротан ономе изразу, који се огледа на човеку кал овај какву невољу трпи (Дарвин). У обадва случаја огледа се извесна снага ; али. док енергија од смејања не оставља никаквих штетних последица, дот-. ле ми видимо, да се после енергије, која се испољава у грчевитим покретима у невољи, појављује раслабљеност у степену.

највећем

Закон, звали

о коме смо довде говорили, смо с тога „закон

насамоодржања“, што без њега не би могао опстати организам. Кад би била радост шкодљива, а бол здрав, и кад бисмо за радошћу и тада тежини и бола се клонили, онда би наше

снаге бпле у брзо упропашћене, као што

често и бива код људи, којима се извесне шкодљиве радње омиле, и који, налазећи у њима задовољства, раде их и ако тиме руше своје здравље и живот. Но ово су изузетни случајеви.

|ПРОДУЖИЋЕ ОСЕ).

ПРЕДАВАЊЕ ИЗ ЗЕМЉОШИСА

У ДЛМ РАВРЕДУ

ОСТЕО АКО

ГРЧКЕ А

Ћ Границе , облик и величина. Грчка се граничи са три стране морем; и то: са истока Белим . са југа Средоземним и са запада Јонским морем, а са севера граничи се Турском, као сувом границом. Земља, која је овако опкољена са три стране водом а с једне сувом земљом као "што је Грчка, зове се полуострво. Ово је полуострво облика троугаластога..

Грчка је са острвима за у, већа од _ Краљевине Србије ( 64.700 [] км.). а ста"_новника има колико и у Србији (3 милиуна). ;

2. Планине и брда. Грчка је по зем_ љишту врло брдовита. Највећа је шланина Пиндо, која се налази у северној Грчкој, у Теселаји; за тим су још и ове: Оса и Џелијон, а на граници између Грчке пи Турске: Зигос и Шеристер, такође у северној Грчкој. У средњој Грчкој гранају се планине: Парнас и Хедикон, и у јужној Грчкој Тајгет и Малевон. Сем ових повећих планина, које побројасмо, у Грчкој има још пуно малих брда и планина.

Сва брда су обрасла разноврсном гором и шумом, у којима има и звериња.

3. Равнице. По што је Грчка брдовита земља, то у Њој не може ни бити великих равница. О мањих равница има поред река, и мора и зову се поља. Тако северни део |

+

Грчке, што се Теселија зове, више је равна, но брдовита. Тамо поред реке Саламбрије простиру се пространа и плодна поља у којима роде, изобалио сваке године разноврена жита. Сав део Тесаднје је врло плодан. и сматра се као житница целе Грчке, тј.: подмирује сву земљу храном; јер остали део Грчке који је по све бр4 неплодан је и слабо жита успевају.

4. Мора и реке. Као што напрел рекосмо Грчку са три стране опкољавају и квасе врло велике воде што се мора зову. Та мора зову се: Бело, Средоземно и Јонско море. На обалама ових мора има дос-

та згодних прастаништа, ; где стају трго-

вачке лађе, којих тамо има преко шест хиљада. Великих река нема тамо; највећа је она што тече Броз Тесалију или северну Грчку, а зове се Саламбрија тече од запада са границе где се налази планина Перистер па иде на исток а улива се у бело море. У њу утичу мање речице као што су: Ксерагис, Каленџа и Каргово језеро.

У Јонско море улевају се ове речице: Арта, која која донекле гравицу између. Гучке и Турске, Астропштам и Фидари.. Све три реве теку са севера на југ. РуФија у јужној Грчкој тече са истока на, запад у јонско море.