Учитељ

већ једино да поучи живе мале рачунџије. — Овај недостатак учинио је те у „Мал. рач'“ нема никакве поступности, Истина, у њему има врло много задатака који су

прости и које је лако разрешавати, и ти задаци долазе напред; али ваља имати па.

уму, да ти задаци ни у колико не помажу разрешавању оних тешких сложених и мешовитих задатака.

Неколико објашњења има међ задацима

простог правила тројног, интересног рачу-

на и сложених задатака. Најбоље су објашњени примери из простог правила тројног, само би још много боље било, да је писац објашњење извео у јасном поретку. Тако код задатка: „1. Кад 6 хектолитара вина стају 240 дин., онда колико ће стати 15 хектолитара Р -— писад је ставио објашњење: „6 хектол. вреде 240 дин. Један хектод. вредиће 6-ти део од 240 = 40 дин. _ а 15 хектол. вредиће 15 Х 40 = 600 дин.“ __Мени се чини да би за ученике било _много јасније да је узето потпуније 06јашњење на пр. 6 хектол. вреде 240 дин. 1 _.„ вреди 6 пута мање: треба 240 поделити са б., а то чини 40 дин. 15 хектол. вреде 15 пута толико колико

"вреде 6 хектол.; треба 40 помножити са

15, а то чини 600 динара.

_ Дакле, 15 хектол. вреде 600 дин., када 5 хект. од истог вина вреде 240 дин. „Овако је бар потребно за први задатак, а други и трећи могу се и краће извести.

- Објашњење интересних рачуна има више

"замерака. Ево како је писац објашњавао |

први задатак :

»1. Један човек дао је под интерес 645 дин. по 5%. Колико интереса доноси цео капитал Р |

Пишчево објашњење :

(На једну стотину долази 5 дин. интер. На 6 стотина доћићебх 5 = 80. На 100 дин. долази 500 пара, а на један динар или 100 пара доћи ће 100-ти део од 500 пара, а то је 5 пара. Кад на динар долази 5 пара, онда на 45 Х 5 = 225 пара, а то је 2 дин. и 25 пара. Свега на 645 дин, долази 82 дан. и 25 пара.) ·

Ми не знамо какво је ово рачунање: да

| ди писмено или усмено. Али било ма какво

ми не бисмо тако радили. Ако је усмено радили бисмо овако:

- 100 динара доносе 5 дин, или 500 пара. | дин. доноси 100 пута мање а то је ... 5, 5 пара је пола десетака.

Кад би сваки динар доносио по 10 пара _

или по 1 десетак, онда би 645 дин. донели 6:5 десетака. То чини 64 дин. и 5

десетака (јер колико је десетица, толико. је и динара). Али како | динар доноси

по __ десетака, то треба. узети половину од

64 дин. и 5 десетака. Половина је од 64 диц. == 82 дин. а половина. од 5 десет.

(50 пара) == 25 пара. — Свега се добија

интереса 32 дин. и 25 пара.

По начину т. писца врло би тешко било ученицима да израде усмено овај задатаћ ; Дато је 4.696 дин. под интерес са О07 Међу тим кад се ради с десетацима врло лако иде:

100 дин, доносе 5 дин. или 500 пара

И, 5 4.696 дин. по 1 десетак чини 4696 десе така, а то је 469 дин. и 6 десетака. Ово

треба преполовити. Од 468 дин. паловина

је 284, а од 1 дин. и 6 десет. — 8 десет. Свега 234 дин. и 80 пара. А кад би пређашњи задатак био писмен, ми бисмо радили овако. 100 дин. доноси 5 д. пли 500 пара. 1 -- Ба

Сваки динар доноси по 5 пара, то за 645 дин. износи (645 Х 5) = 3225 пара.

Колико стотина толико динара, дакле: 92 _

дин. и 25 цара.

Но најгоре стоји са сложеним и мешо-

витим задацима. Може се рећи да ту нема никаквог објашњења.

Од 82 сложена задатка само један има неко објашњење, али то објашњење не могу разумети ни учитељи, а камо ли деца.

Да наведемо тај задатак с објашњењем и ако смо то један пут већ учинили —

2. Једног човека запитају колико му је година, а он одговори : после 20 год. имаћу

два пут толико, колико сам имао пре 8 год.