Учитељ

510

део мешов. задатака реше. — Решени зада так јесте овај:

„2.) Једног човека запитају колико му је

година, а он одговори: после 20 г. имаћу двапута толико, колико сам имао пре 8 година,“

Решење задатка овакво је:

20 Хо = 40 56 — 20 = 86 — 8 = 28.

Човек је пре 8 год. имао 28. после 20 год. 2 Х 28 = 56, а сада има 28 + 8 = 36).“

То је објашњење од речи до речи. Ја ис крено нризнајем да ово објашњење не разумем. За што се 20 множи са 22 За што се 8 множи са 22 За што се 40 п 16 сабира 2 да што се од 56 одузима 202 За што се од 36 одузима 87 и т, д. То писац нигде "не објашњава, а међу тим требало је да то учини. Но баш и да је лепо и јасно објаснио, ипак овај задатак и остала четири, који су њему слични, нису за, основну школу. Остала четири задатка јесу под бројевима : 1., 3., 10. и 23. Е

Сви остали задаци у овој групи јесу од практичне вредности и имају места у основној школи. — Ништа се нема рећи ни за све остале просте задатке из сва четири вида кроза све разреде. Изузетак чине

сложени задаци. Овде се опет улази у нека.

гатања и погађања, те се тиме обилази задатак основне школе. Но оваквих задатака нема много ни у другом ни у трећем разреду. Од 52 сложена задатка зе И р требали су да изостану 6—8, а толико исто од прилике и од слож. Златне за трећи разред, којих има 50 на броју. Међ овим задацима има и неодређених, као што је 49. зад. за Пор. а који гласи: |

„Неки човек путовао је пешке и прела-

зио је дневно 8 сахати. Други је путовао. на колима и прелазио један пут и по то-

Ллико, колико онај пешке. За колико ће сахати стићи пре онај на колима од оног пешака на место, ко је удаљено 8 дана“)

оданде, одакле су пошли 2“

#) Ово ја подвлачим. Писац.

"објаснио,

Овде се каже : „које је удаљено 8 дана.“ Какви су то дани 2 Колико сати хода треба, рачунати дневно р Да ли пешак са својим | пешачењем од 5 сати дневно (што нисац сигурно и разуме, али што се овде не види)

"може да пређе тај простор за 8 дана:

Јер ако се узме дневно 10 сати пешачења, онда ће пешак до места стићи за 10 дана, пошто он дневно прелази само 8 сахати (8 дана чине 80 сати, а он прелази дневно 8 сати, то му треба 10 дана). Али ако се

узме 10 сата на колима, онда ће онај на

колима доћи осмог дана, а пешаву ће требати да путује (15 сати дневно, а бдана свега : 120 сата) 15 дана, по што он дневно прелази само 8 сата.

Оволико о задацима, а сада да пређем

на метод, којим је писац разрешавао задатке. П Метод.

Врло је тешко критиковати ову страну „Мал. рачунпије,“ јер писац слабо где и казује којим се путем разни задаци израчунавају. Сем тога, писац се огрешио још и о ово:

1) Он нигде не казује који су задаци; за усмено решавање, а који за писмено

2.) Он није уредио задатке по сличности, већ их је стрпао без реда (изузимајући задатке простог ПНЦА тројног и простог _ интереспог рачуна);

85 Он није сваку и задатака. објаснио тачно са 2—8 примера, како би ученици остале сличне задатке могди сами. радити и разрешавати.

Ови ови недостатци чине, да је „М. рач.“ промашио ону цељ, коју је хтео да постигине, а та је: да се ученици извежбају у разним комбинацијама рачунским. Нарочито се ама замерити што писац није по неколико задатака од једне групе са свим неколико у пола, а већи део оставио не решене. Да је то писац учинио, онда би релативно. био у праву што је на крају своје књиге ставио извесан број „мешовитих задатака“ који су са свим нерешени. Јер „Мали рачунпија“ није сигурно за то, да се хвади како је вешт у рачуну,