Учитељ

да је већина имала на уму Финавбијске и политичке прилике наше, и напомиње, да ће и сам допније радити на идеалном уре-

ђењу осн. наставе, али по мом мишљењу ова учит. скупштина не треба да стоји на

том земљишту.

М. Рашковић. говори противу пројекта већине и вели, да је конзервативнији од самог закона, а то за то, што своди основну школу на 4 разреда. Напомање, како

осн. четворо-разредна школа није ни до.

сада давала задовољавајући успех и како треба имати на уму источне крајеве наше

отанбине, у којима се не говори српски,

Прелази на пољску привреду и доказује

како је нужна, а за, 4 године није могуће_ ништа научити из ње. Шризнаје, да је над-_ "зор у пројекту већине прогресивнији, ала | му се ипак не допада, за то, што њиме није спречено, да у ревизију дође опет

какав специјалиста, а не педагог. Противан је пројекту већине и за то, што су женске искључене из мушких школа. Мисдим, да треба изнети оно, што је добро без обзира, хоће ли се то у најближој будућности остварити.

Ср. Лазаревић. Говори о пројекту већине и веди, да је Одбор 15-орице само _изврнуо закон садашњи. Познато нам Је. да ће груписане општине моћи више водити бригу о сиротињи која се школује, међу тим, ова се брига не види у пројекту већине. Цела радња већине одборске за израду пројекта изгледа ми као неко крпарење. — Противан је пројекту већине, а усваја пројекат мањине, који је у духу времена и потреба нашег народа.

С. Кучпарић. Говори за, пројекат мањине,

јер је он обухватио више привредну грану

наставе.

С. Ђурић. Захваљује одб. мањини за лепе мисди у њеном пројекту, али кад би се он остварио, више би донео штете, но користи, а то за то, што се пројектом мамањине ствара читав ред непривредних радника као: 70 референата итд. Он је за пројект већине.

Изв. У. Благојевић. Говори опети брани пројект већине, и повазује принципе, који

крова њ' провејавају. У пројект већине ушло је начело обавезне наставе, усвојен комисијски надзор, који је правиднији и савршенији, даље, усвојена је школска ошштина, која по данашњем политичком уређењу наше државе може бити јединица,

"даље, уведено начело, које осигурава спре-

му наставника, како мушких тако и женских и у колико је било могуће, гарантовано је уредно долажење ђака. Даље, брани пројекат већине, да је савршенији и напомиње, да ће скупштина у даљој

_ дебати морати доћи на ове појединости. Неки говорници веде, да је пројект већине | конзервативан. То не треба. само рећи, но

то треба и доказати с разлозима.

__„Јанко Весељиновић говори за пројект

_ већине, да је у духу времена и данашњих | потреба. народних, | | _ Љ. Јовановић. Кад се састао одбор 15-.

орице, покренуто је питање, да ли да се изради детаљан пројект или само начедна. гледишта. Већина је разумела одлуку Ш. учит. скупштине овако, као што је поднет пројект већине. И ја сам у одбору 15рице. Имали смо на уму само оно, што се у данашњим приликама може остварити, па смо то извели не само у начелу, но и у појединостима. Говори о неостварљивости пројекта мањине и вели: да није довољно само рећи, него треба казати и како да се то изведе, _ | > -

Св. Поповић. Говори за пројект већине, како је практичнији и продреће лакше на надлежном месту. Треба поправити данашње шкоде што је више могуће, а сувишно идеалисање не вреди.

Ф. Видаковић вели, да је ПШ. учитељ. скупштина изабрала 15 учитеља да мисле о реорганизацији осн. школе. Одбор је

„израдио пројект и ми можемо само са за-

хвалношћу споменути ревност његову. Дри, да наше није, да доносимо Формалне

пројекте,већ да у начелу говоримо о уре-

ђењу основне школе, ца ће се према томе. начедном гледишту прећи у појединости. Мањина је погодила облик пројевта и за

то га усваја. (Вичу; да се реши).