Учитељ

треба изоставити, То сам учинио: једно с тога, што им није место овде, где се говори

о другом нечем. друго стога, што предме-_

та : „Богу се молити“ нема у оси. школи ни 'у наставном плану, распореду ни програму, као што има рачунања, писања, читања, певања и 1, Д.; И треће с тога, што ни у једној признатој педагогији међу цељима васпитавања неме и те као нарочите цељи.

За доказ тога ја ћу навести само једног

од признатих наших педагога, код кога |

сам и сам учио Педагогију.

„Задатак васпитању може бити само оно, што је добро и истинито, што је лепом корисно, — дакле поштење и знање, осећање лепоте и рад; а то је управо и опредељење човека“. — И на другом месту: „Задатак је васпитању чување и неговање здравља, усавршавања у поштењу, знању и лепом осећању, и спремање за користан рад“.>) Дакле, нема: „и Богу се молити“.

Може ко рећи да је то обухваћено у мо- |

ралном васпитавању, — у поштењу, у тој цељи. Не! Тога и тамо нема ни као цељи ни као засебног самосталног предмета. Тамо је обухваћено религијско васпитање. Религији не одричем значај и улогу у друштву, а може имати посредне вредности и у васпитавању. Но питање је: дали се то да научити иди је то ствар осећања 2 Као и шта се постиже данашњим начином предавања тог предмета у свима школамаР:

Кад сам износио своје мишљење да би ове речи требало изоставити, никако нисам мислио, да децу у осн. школи не треба учити да се моде Богу, нити пак да деца у опште не треба да се моле Богу, а још мање сам мислио да децу не треба, учити вери у Бога. То ми се само ниско и пакосно подмеће. У осталом оним се трима речима то и не постиже, нити им је тај циљ. То се друкчије и на другом месту чини.

У прошлих неколико редова овога листа држим, да сам довољно образложио, за што

2) Др. В. Бакић; «Наука о васаитању» књига 1 и «Поука о васпитавању деце у родитељској кући».

сам оне 2—58 речи избацио из првог чланка у читанчицм. А нарочито да се из онога, не може, никако извести, као да сам ја хтео некоме рећи: да не треба да се моли боту ит. Д.

Пошто сам то учинио, сад да пођемо даље.

ж ж ж

На страни 83 —86. читанке за. 1. разред. основне школе у четвртом издању говори се о богу. Тамо су ови чланчипи: „ Творац

" света“, „бог свемоћни“, „бог милостиви“,

„бог свезнајући“, „божија воља“, „молитва“ и „вера у бога“. У тим чланчићима, порел израза : „творац“, „свемоћни“, „милостиви“, „свезнајући“, „божја воља“и т. Д- налазе се још и ови: „божја сила“, „муња“, „гром“, „бура“, „људска сила“, „море“, „анђео“, „деца божја“, „у небу отаце ит. Д. ит.Д. — Ва све то ја сам казао, да треба да изостане — „све ово није за ђаке овога (првог) разреда, јер онн од овога ништа неће разумети, него ће самозвамишљати које какве накараде, што је само у стању дечија Фантазија да створи. Даље сам рекао: „место овога унети какве поучне причице из дечијег и у опште из друштвеног жевота стодне дечијем схватању, које ће утицати на моралну страну дечију. Каквим згодним одабраним п“ удешеним причицама из дечијег живота (деци појмљивим) много ће се више допринети васпитној, моралној страни дечијој, но свима могућим празним фразама“. Ето, шта сам ја у 30 бр. „учитеља“ рекао! А мени се са свим нешто друго у „хришћ. веснику“ приписује!»

Ја рекао, да се на страни 32—36. читанчице налази чланчића, који нису ни удешени као што треба, за ученике 1. разреда. Тамо има празних Фраза, апстрактних појмова, много израза за децу непојмљивих и необјашњивих ; ствари које ће децу само да забуњују и помоћу њихове фантазије, да им стварају накарадне а неправилне појмове. За то сам казао, да то није за ученике 1. разреда осн. школе. Место таквих ствари препоручио сам за ученике овог разреда какве згодне, одабране и удешене причице из дечијег животи, деци иојмљиве и слодне