Учитељ

1341.

су од вас читали и у извештајима надзорника основних школа, како многи учитељи нису обраћали довољно пажње и на васпитно — моралну страну ученика. Видели сте, како министри просвете помињу васпитање тек на крају школске године, и скоро само, у упутствима обраћају пажњу надзорницима и на ту «стварчицу»!.... Напослетку могли сте сазнати како се и учитељи чешће тога питања, дотичу, било то на својим већима, зборовима скупштинама, било у своме листу «Учитељу«, у разговору ит. д. Поред тога, могли сте чути, како се по неки учитељ огрешио о своју дужност, при одржавању реда, над ученицима, који у доста тесној вези стоји са самим васпитањем ученика. |

Све је то доказ, да је васпитање наше деце напуштено, занемарено, пренебрегнуто, и да баш за то и не ваља. Од те неваспитаности дечије пати данас и кућа пи школа п родитељи и учитељи, а богме често није лако ни самој деци. А све јето опет једно зло, које подгриза, наш подмладак; то је опет абнормално, болесно стање у нашој васпитној системи, коме треба тражити брза и. одлучна лека. Да, то болесно стање треба озбиљно лечити.

Даље, ви сте имали прилике, да чујете и разна резоновања б томе. Сви признају, да је васпитање наше деце занемарено, и да нам оно није, као што би требало да је. Сви, дакле, признају, да то ненормално стање у васпитању наше деце постоји, и да га треба отклањати, али суи врло различна резоновања о свему томе Сваки гледа на ову ствар са свога гледишта, па тако се 0 њој и суди и резонира.

Тако н. пр. чућете, како родитељи скидају сву кривицу са себе за лоше васпитање своје деце. па је бацају на друге. Ако им деца не иду у школу, онда ту кривицу бацају на другу децу и друге родитеље, који мање и од њих воде рачуна о васпитној страни своје деце. Ако им, опет, деца иду у школу, онда за рђаво

васпитање своје деце бацају сав део одговорности на ; · ИЕ