Учитељ

205.

дика између количине представа у деце из различитих породица, или у варошке и сеоске деце. Најобичнија природна опажања. из шуме, поља, брега и долине, не можемо ни очекивати од варошкедеце; а међу тим обратно код сеоске деце не достаје опажање заната и саобраћајног живота. Нека су деца и видела какву ствар, она јој не знају имена; друга пак доносе извесну количину имена, оних ствари, о којима немају никаква појма. Уз то су представе још веома. нејасне, неразговетне и несређене. Дете дакле мора прво. правилно посматрати по упуству учитељеву,и уређивати своје представе, а за доказ ове јасности или уређености служи објективирање представа говорним изразом. Ова двострука чињеница, је нарочити. задатак целокупне наставе, а особито је оно предмет тако зване очигледне наставе у првом разреду.

При том ваља запамтити ово:

1). 'Греба полазити од најближе околине дечије, ширити увек круг дечијих представа и корачати поступно напред. Нремного нових слика збуњују дечији дух.

9). Поред непосредног опажања, ваља се користити и опажањима из слика; али дете не разуме слику само собом, оно мора. учити да из слика створи себи представу о истинском предмету. За то ваља прве слике да су само оних предмета, којису детету већ познати. Тим начином корача сека стварном појимању. Детету се н. пр. заповеди, да столицу намести до стола исто онако, као што је то и на слици, а уз то запитати, како би морали ти насликани предмети висити или стајати кад би били у овој соби, а да заузму исти положај и да чине исте покрете као и на слици. Истим се начином иде и обратно од природе ка слици. Само таквим предходним вежбањима, одржава слика своју вредност и може заменути непосредно опажање. Наравно да ипосматрање слике ваља концентрисати, и отклањати и спречавати расејаност са планом удешеним знацима, питањима и разговором.

3). Децу треба упућивати, да сама истражују поједине делове, особине по величини, боји и положају, материју, и постанак и цељ неке ствари. |

4). Оно о чему се говорило, треба деца да изговарају увеку пуним реченицама, при чему треба пазити на правилан изговор. По што се још махом има да савлађује стидљивост дечија, то се сме овде допустити дијалектичан изговор, а умесно је овде употребити и говорење у хору.

5.) Јотн овде ваља сличне ствари прибирати, опште особине истраживати, слично од различнога раздвајати, и тиме припремити: почетак образовања појмова.