Учитељ

213

д'. Децу ваља заинтересовати за ствар; у колико има више интереса, у толико се и лакше запамти. Дете се интересује само за оне ствари које разуме; за то му не ваља давати ништа неразумљиво, а што је тешко може се учинити занимљивим ако се буде упућивало на дечије сопствено искуство, на случајеве у животу, на које се може применити тај предмет. Тако се н. пр. поступа при свима апстрактним истинама. Овај захтев природно је да важи и за религијозни материјал; механичко меморирање глава и стихова без икаква разумевања и овде се осуђује. Има читав низ прича и изрека, које деца ни у колко не разумеју, и чији дубок смисао и за нас велике остаје не објашњен, или који је као каква, величанствена. природна слика или ремек уметничко дело, које на, нас и пр: самом погледу учини моћан утисак, и ако не разумемо тачно појединости. Ове изреке тако утичу непосредно на душу дечију, да она назиру у истину, утеху и радосну наду, и ако потпуно разумевање тек доцније долази. Ово су зрнца семена, која у дубини срца сазревају, доносећи плод: утеху за живот, чије сејање не смемо да пропустимо у детињству. Овамо спадају многе приче из старог завета, приче о рођењу Христовом (просто испричаној, Исус у !2 години, већина чудеса и Т. д.

4). Треба се користити и средствима механичког памћења, подвлачити, правиги шеме, и таблице, али питати и преко реда, да не би меморирање постало досадно.

Свако знање је, наравно, само онда од вредности, кад нам је постало разумљиво; ну да би смо га могли лако и брзо применити, мора оно постати у чама вештина (готовост)ј. Није нужно тада, да сваки пут водимо рачуна о његовом постајању и вези његових делова, него је оно као нека јасно утиснута Формула, као неки згодни новац којим наш дух распслаже. Тако употребљавамо све наше појмове механички; и ако нисмо у сваком тренутку свесни њиховог значења, ипак знамо дапри доцнијем размишљању сведемо ове механички употребљене речи у свесни садржај. Исти случај мора бити и код ученика, чије се знање мора увежбати механички ради примене у свако доба.

5). Ваља очигледно предавати, упоређивањем и примерима.

6). Треба често понављати.

1). Ваља имати на уму и време и душевно расположење.

Обично се најлакше учи из јутра, али научено не остаје стално. Ученик који у 7 сах. научи свој стих тачно исказати, већ у 9 сати не може тако. Најбоље се меморира у вече, а задатак понавља су-