Учитељ

260

она не унапређују сопствено размишљање и не укрепљују сопствену моћ комбиновања, него то још смећу. Данашња школа хоће да је сувише очигледна, и помоћу погрешних срестава , она себи уображава, да је свака настава по томе и очигледна, ако је неким уочиглеђивањем прошарана и надевена. Између изношења разних очигледних срестава и стварања очигледности може у практици основне школе постојати огромна разлика, и данас она одиста и постоји.

Ја ћу имати да образложим ово тврђење, но не могу да претходно не напоменем, да је журба за очигледношћу пошто по то, у опште обележје нашега времена. На све стране тражи отупело чуство наше генерације само илустрације. Често ћете их наћи у романима и приповеткама повремених часописа. Па песнике Шилера, Гетеа па чак и Шекспира и Лесинга) није ова, судба мимошшла, да буду у свет пуштени са илустрацијама снабдевени. Готово хоће да изгледа као да је наше колено сувише осиротело у моћи уобразиљи (фантазији), да по свом сопственом разумевању појетске творевине наших стваралачких духова, саосећа, или као даје сувише тромо, па неће да их у своме сопственом духу у целину са“ стави и замисли. Као једино истините узимају се оне преставе и схватања, које је уметник цртач направио, у место да их сваки себи сам створи. Не осећа се, да сваки поједини мора у духу себи саставити слику ситуације, по мери свога разумевања, и да је ова сопствена слика. за сваког појединца и једино правилна, јер је она најбитнији саставни део духовног уживања, које има сваки појединац од кога песничког дела. Где нека слика не преставља стварност, она нема оправдања даје очигледно срество, и правце дејствује штетно својом привидном истинитошћу , са којом се окружава. Ко се загледао у илустрације 'немачких) песника, не помишља, да он ове има да сматра само као уметничку творевину, него схвата песнике по лицу како су у слици престављени, онако