Учитељ

261

како их види. лишава се дакле свога сопственог расутка и своје сопствене моћи склапања слика. У једном времену. да богме, у коме се песници и писана дела махом знају поглавито по рецензијама других, ипо њима се оцењују. у времену у коме се махом само о нашим класичарима чита и чује, ово је појамно. И историјски роман јесте омиљено срество за очигледно престављање., садашњости. Историју вам тај роман не даје, алион узима на себе привидност историје, и замењује трудно изучавање историје са изношењем вараклејисаних направљених лица И на позорници се ништа више не може учинити без огромних декорација и стављања у покрет разне машинерије. Ово све не може, истина, никада стварност да одмени, него је већином тек само наговешћује, али позоришној публици украћује труд да сама себи саставља преставу о местности п спољашњим околностима појединих сцена, а често су згодно срество да покрију унутрашњу празнину дела. које се преставља. У пређашња времена то се другојачије радило, али публика, беше обузета комадом који се даје, мишљаше и осећаше са истим. Доба, које је родило Шекспира, не знађаше за «намалану» шуму на позорници, тада су њу замењивали једном таблицом. на којој је био натпис: «Овде треба замислити да, је шума» —- и то беше довољно да сваки себи шуму у позоришту замисли. Времена свежа духа игенијални људи вазда су били ненаклони да дејствују спољашњим срествима. Ко на дух других хоће и може плодно да утиче, томе таква срества и не требају.

Да ли је и школа садашњој струји времена следовала или јојје, можда, не са свешћу, и повода дала — не да се утврдо кавати Са школом и јесте другојачије, јер њој су срества за очигледност једна нужност. Закон је природин, да се дух људски од чулних примећавања уздиже к разним појмовима, и стога је то основни захтев, који се настави ставља: да чулна примећавања прибави, ако их не би било. Али иста морају служити стварању