Учитељ

345

Проучавање дечијих својстава најтежа је наука за васпитача. Ко не зна науку о души, тај не треба. да васпитава. Васпитавање без науке о души (Психологије) не вреди ништа.

0 самосталности васпитниковој. У опште може се циљ васпитна са двојаке стране да посматра, или са стране Формалне или стварне. Према томе Формални принцип васпитавања гласи: «васпитај васпитника за самосталност, или, васпитај васпитника, тако, да он буде доцније сам себи васпитач», јер васпитавање мора једном да престане и да уступи место самообразовању. Овим принципом формалним није казано од какве врсте треба да буде самосталност, какав садржај треба да има, какве цељи предпоставља и које правце узима. За то и потребује циљ васпитна, неко даље стварно опредељење о врсти и садржају васпитникове самосталности, а та је стварна. васпитна циљ управо морална циљ, за којом васпитник као самосталан тежи и за којом он треба да тежи.

Човек треба васпитавањем да постане самостално биће, господар. Па шта то злачи; — Ум треба да му да законе, а те законе треба он слободном вољом да, слуша, и законодавац, ум, треба њиме да управља, и тада је он самостално биће, господар. Слободном вољом, дакле, човек је господар. Али господар треба да господари, треба над неким да влада. Но пре свега, треба да уме сам над собом да влада, над својим склоностима, наклоностима и ненаклоностима. Васпитник мора хтети сам собом да влада, да он пак то хоће, мора да изради васпитач. До год човек неће и не може сам собом да господари, не сме онда ни над ким другим да господари; да, морају други њиме да господаре. То га боли, али то је право. Но пошто он хоће ипак да господари, то се он напослетку реши, да сам собом господари: прво, да не би господарили други над њим, а по том, да би имао свести, да је он сам господар.