Учитељ

њему и потребно осећање за мотивацију доцнијег самосталнијег рада. Ово се постизава живом речју и делом.

Оваким од прилике начином, при настави ма ког предмета, укорењују се код ученика здрави појмови, проширује се круг њиових асоцијација — а тим се постепено на сталном основу развија и целокупни умни и морални

живот учеников | рАНДИЋ.

Пожаревац. предавач

не осми па ===

ЗВЛИНА ФРАШЦЕСКА РЕВОЛУПИЈА

1 ОСНОВНА НАСТАВА

Човек увек мора да у нешто верује. Стари су веровали у државу, Хришћани у Бога, осамнаести век веровао је у човека Емило ФАГЕ,

Радови културних народа ма како да су се јављали спорадски ипак се они нису губили, њихова веза одржавала се с времена на време, и та узајмица и јесте једн од најбитнијих основа напретка човечанске цивилизације. Ово исто видимо у васколикој т. зв. органеској и неорганској природи, то исто сусрећемо и у развитку . човечијег духовног живота. Атоми су (материје) недељиви: они само у толико „нестају“, — са недељивим атрибутом силе — да се у другом облику јаве. И тај велики закон еквиваленције сила у Физичком свету јавља се у свој својој величанствености у моралном животу народа. Умни развој појединих нараштаја и није ништа друго до морална. енергија, која се постојано збира у т. р. друштвеној атмосфери, као потенцијална снага, и чим се јави у нужној мери и ступњу засићености, онда је довољна и једна варница, те да се развије актуална сила, која је у датом случају неодољива природна потреба за пречишћавање устајале масе и давања полета. друштвеном напретку.

Такав један моменат у историјском развоју сусрећемо у очи велике Францеске револуције. Међу научним и литерарним гигантима јавља се Русо као први засновалац новије Францеске педагогије, као стожер идеја 18-ог века на пољу васпитања, човек, коме је пала у део та велика част: „да инаугурише Философију