Учитељ

434

Таквих примера имамо још и код звука, топлоте итаА.

Дакле, свако чуло почиње Функцијонисати само на онај најпростији и најпрвобитнији начин, који му је опре-_ дељен законом наслеђа. У тако раном добу детињем, кад је и психолошки живот његов тек у зачетку, или управо рећи, кад је тек помоћу физичких и Физијолошких дражи почео добијати животворву моћ за даље своје развијање. — у таквим данима прима оно спољни овет несвесно у виду разних утисака, сложених, измешаних, несистематисаних, који преко чулних органа и њиових нерава нотресају унутрашњу природу његову, производећи разне неодређене осећаје.

У почетку ти су осећаји прости и један од другог развлучени. Тако чуло за вид има способност да прими само светлосне утиске, за слух — звучне, за пипање и мишићну инервацију — масивност и запремину тела; па тек доцнијим удружењем оваквих простих осећаја долазимо до сложенијег облика: чулне преставе или «чулног осећаја», што би у обичном животу казали. Одавдо излази да дете, тек доцније, само помоћу виђења има у свести. "не само боју, већ и величину, облик, тежину као и даљину самог предмета, као осећаје својствене другим чулима |пипању, мишићној инервацији ит. Д.. Код детета, се дакле тек доцније развијају у свести представе, као сложенији облици, удружењем асоцијацијом осећаја чулних, као најпростијих и најпрвобитнијих састојака у свима појавима нашег духа. Н.пр. гледајући љубичицу имамо преставу не само о њеној боји, као једином осећају чула вида, већ по величини, одстојању и мирису њеном. Као

што се види, овде су се асосирала још три разна осећаја са осећајем вида, ато су: мирисање, пипање и миш. инервација. |

Што су асосирани чулни осећаји многобројнији и интензивнији у толико је престава о предмету свежија и јаснија. Овај је став врло важан у настави. Јер, ако. дете није никад имало прилике да омирише љубичицу,