Учитељ

435

имаће преставу о њој много тамнију, мислиће о њој као предмету без мириса. У овом случају је оскудица у 200цијацији. Даље, дете први пут видећи лед, неће знати за једну важну особину његову, која и чини главни појам о леду, а таје: његова хладноћа. Исто тако, свежији и јаснији ће појам о леду имати оно дете које је дуже време држало лед у руци и тиме његову особину хладноће у јачем интензитету осетило, од онога, које је за краће време ту исту особину његову искусило. Тако се почетка дете разуме под књигом само корице, по том корице и листове, а тек доцније придружује томе јоши слова, садржину, језик, којим је штампана, и тТ. д.

Из наведеног намера нам је да изведемо један по нашу наставу, нарочито основну, важан и убедљив закључак, а тај је: да полазна тачка њена треба да је што очигледнија и приступачнија самом ученику. За ово су опет преко потребна разна наставна срества, поред сигурна знања и методичности у излагању науке, која се предаје.

Из горњих примера види се, да тешњи односи између детета и спољног света, најверније му нагомилавају душевни материјал о свету и предметима, који га окружују Интелектуално образовање, дакле, најсигурније је јемство за чистоту и свежост појмова, како конкретних тако и апстрактних, као сигурних ослонаца по цео логички живот наш....

Много дубље и озбиљније би требало сватити потребу наставних срестава у нашим школама, но што се до сад о томе сматрало; па отуда и много ревносније требало би се заузети око набавке истих. То исто важи и за употребу њиову у школи. Јер, као год што је прека потреба за свима могућим наставним срествима, исто је тако и нужна употреба и примена њиова' при свима могућим приликама, којих је, ваљаном учитељу, зацело, довољно на расположењу. Разне карте и збирке из појединих наука, као и справе ит. д. најочитије престављају

52"