Учитељ

439

које не морају међу собом стојати ни у каквој природ- | ној или логичкој свези. Овде једна или више престава. | изазивље другу. друга трећу и т. д. што се зове асоцијација сунцесивна; или се у нашој свести две или више престава јављају у једно исто време, што се зове асоцијација симултана. И ове су асоцијације важне по цео душевни живот наш. Оне нам. својим принципом понављања ранијих стања свести, готово показују стазу, којом треба ићи у познавању памћења, као особине органске супстанце. Богаство духа, дакле, оснива се и на једпој и на другој врсти асоцијација. Шта, више, без ових асоцијација не може ни бити 'аперцептивних, пошто оне могу наступити само онда, кад је у свести тек дат известан број престава. Но упитајмо се: од куд је у свести дат

известан број престава! — Спољна као и унутрашња, чула тј унутрашњи завршеци чулних нерава: усљед спољних — физичких — и унутрашњих — физијолошких

— дражи, одржавају се непрестано у стању активном, и тим реагирајући на спољни или унутрашњи свет, репродукују или стварају нове преставе о свету. Овакве радње нашег духа најчешће бивају нехотично, али више саме по себи изазивљу једна другу, т.ј. доносе собом асоцијацију престава неаперцептованих. Оне од прилике престављају као неку општу збирку, из које искуство одабира потребни материјал за свој логички опстанак — а, то су асоцијације аперцептивне, као процес нашег логичког живота.

Асоцијације дакле у опште саставни су елементи како свију наших појмова тако и нашег мишљења. Чистотуи овежост појмова условљавају асоцијације, промену облика. њиова условљавају опет ове; па отуда долази и развитак у значењу појединих речи, као природна последица. вакона о развићу у опште. Развитак духа, дакле, основан. је на развитку појмова а ови на развитку асоцијација.

Из овог летимичног прегледа о асоцијацијама, држимо да је довољно, па да се увиди важност њиова у на-