Учитељ

438.

у свести нашој зависи, поред времених односа још како од интензивности тако и од квалитета и тона осећаја. . првобитно произведене преставе. Напр. лакше и дуже. памтимо књигу која нас је више занимала и интересовала, | од оне која нам се не допада или према којој смо рав-_ нодушни. Исто тако, дуже ћемо се сећати каквих необичних и изванредних тренутака у животу нашем од оних који су слични посведневним приликама нашим. . Из горњега видимо даје за памћење тако скопчана радња асоцијација, а да ова опет зависи, поред других узрока, поглавито од квалитета, квантитета и тона осећаја које у нама производе спољни утисци. За нас, ау овај мах, довољно ће бити да пређемо укратко само важ= ност њиову у настави, коју треба оне да имају. | Асоцијације налазе најживљи и најсигурнији свој опстанак у вредности, коју оне имају по наше осећаје. Ова, осећајна вредност престава најприближније чини заједничко лежиште двема доста сличним функцијама: памћењу и асоцијацијама. Као што је од прилике интерес у ширем смислу основно начело свих вољних радњи наших, такоје и осећајна вредност, у разним својим обли-

цима, главни чинилац памћења, па дакле п асоцијација _ појединих престава, “

По свом постанку ове су асоцијације двојаке: или се преставе удружују под утицајем аперцепције, као вољног елемента, или на против то бива ван утицаја вољ-. них. У првом случају акцијом наше воље одабирамо међу датим преставама оне, за које држимо да треба да сеу круг осталих престава узму, те тиме стварамо извесну мисаону целину. Одавде видимо, како се асоцијацијом | ове врсте добија готово једини материјал за логичко мишљење. Логичке целине склапају се дакле аперцептивном. асоцијацијом, те с тога ова и има тако велику важност и примену у настави.

Другом врстом асоцијација, која није удејствована. актом наше воље, производе се преставе на разне начине.