Учитељ

сл > со

— Дакле то је «програм.» Па онда!

— Онда се тиме спремају деца да буду: вредни чланови породице, поштени грађани, ваљани држављани и достојни синови народа !

Да смо весели! И то се тако пише, прича, учи, и остане жив! Заиста, човек, који има иоле критичког погледа на школс. рад у опште, његов прави задатак на по се, а са најовлашнијим образовањем знаће : које су то погодбе у којима се образују «еве човечије способности, и на који начин добија могућности да се усаврши до онога, што се обично зове «цео човек,» ковач своје среће («ве таде тап»); тај неће никад пасти на ту сакату мпсао, те да учи кога: како се горњим тричаријама постиже поменути узвишени задатак у животу. Али, што ти људи дају тим путем о себи врло сумњиву сведоџбу своје спреме — што им драго; само не би требали да се залећу на школу, ни да је пањкају са. неке «веома велике махне,» која у ствари — не постоји.

Ж

Није само на томе стало. Ова «високоучена» господа, умеју још да се запљескују и то са свим «научно.» По њиховом мишљењу «све је створила рука.»') Човек без руку не би био човек! Ум је светлост а руке су очи! (А очит!) Човек са знањем тек је у пола човек а са руком цео човек... ИМ то тако у вечност! И тп људи мисле да су то неки разлози, који могу нешто да важе.

Е, па лепо: да малко резонујемо. — Шта би било да човек нема очију: А слуха: А, помислите, да нема: обоњања (да не кажем: носај: А ногу: Замислите да нема ногу! да ли би онда био човек у пола човек или тек за У, човек! Ја сам видео у Берлину једног уметника, који је рођен без руку а свирао је на вијолини и пистону (труби са клапнама) са невероватном ве-

1) То продуктивно чудо не зна данаш. национална економија. 2) Писма «Отаџб.» св. 66. Писмо 1Х.