Учитељ

100

заједно да живи, ако се буде управљао по паметним урелбама, које у кући васпитачевој влалају. Русо је ре"као : «дете треба да искуси, да га у друштву само трпе.» Прво је друштво породица. Треба радити по Русо-у, кад воспитнвик седи са нама за ручком.

Васпитник треба да једе и пије оно, онолико и онако, што му и како му ум васпитачев прописује. Ум а не нежност или срце. Ум ће васпитачев казати већ шта и колико треба сваком васпитнику. Неком васпитнику треба. вите но другом, за то се мора са сваким појединце да, поступи, према његовој природи, али опет опште правило: мера и ред, не испуштати никако из вида. Навићи васпитника да умерено једе и пије, значи много. Вавпитник не треба нити као животиња да ждеро, нити пак као покварен и безуман човек, да прави од јела и занат или да показује тиме какву вештину. Деца имају. одвратност на спрам свега реда за столом. Пустимо само дете без назора нека једе, па ћемо га видети. Неред је њему скоро потреба. Дете кликне од радости, кад се случајно чинија са јелом претури, оно би најрадије јело рукама, зубима кидало, и свом суседу најбоље залогаје грабило. |

Ка прпистојном јелу не одговара само умереност и ред, већ тако исто и пристојан разговор и пристојно понашање.

"Ми морамо васпитника да навикнемо на ред, а где буде нужде, да се пи принуди, док му једном ред не постане навика. Главна је ствар, да се ми сами строго држимо реда, да смо доследни. и да не чинимо и не трпимо никакав изузетак. Не треба трошити много речи у обавештавању, · рећи кратко: то мора тако да буде! А доцније, кад васпитник буде увиђаван и може боље да појми, може му се мало и ошширније то рећи : ред је разуман и паметан, а неред не разуман и не паметан, штетан је, и за човека некорисан.