Учитељ

мотри, те да се у њега не увуче нешто неприродно. Већина људи, нарочито у варошима, живе неприродно, па и против природно. Ово треба васпитач да увиди, а увидеће лако, кад упореди живот тих људи, са животом непокварених природних бића. Васпитачева је дужност, да све неприродно, где га год сретне, строго осуди, без милости, без опроштаја и без икаквог сне"бивања. Да, шта више, васпитач мора у неким случајевима и самог себе да осуди, ако имадне на себи чега погрешног или неприродног, па било то услед свог погрешног васпитавања или навике. Сваки васпитач мора да има озбиљну тежњу, да живи што је могуће више природније ; иначе, буде ли он проповедао једно, а при том сам радио друго, и то васпитници увиде, онда ће га они псмејати, и такав васпитач треба одма да напушта рад на васпитавању.

Треба се чврсто држати начела: «здрав дух у здравом телу.» Васпитник треба да има здраво тело, и ово здраво тело треба да буде орган, оруђе здравом духу. А кад је здраво тело Кад су сви телесни органи обравовани хармовички. Хармнонија је пак мера и ред.

Опо што је нагон у животиње, то мора да буде у човеку ум. -— Да разјаснимо ово мало боље. -

Васпитник је са нама у једној кући, рецимо, он је члан наше породице. Влада ли у нашој кући у јелу, пићу и свему осталом умереност и ред, једном речју, је ли наша кућа паметно уређена, онда, се васпитник по том управља. он се навикава на умереност и ред. Али ова навика не иде тако лако. Јер пошто васпитник нити има само природни нагон као животиња, нити је већ паметан, он се за то колеба тамои амо и има наклоност за неумереност и за неред. Васпитник се радо не навикава реду, јер је ред његовој наклоности противан ; тада мора да ступи васпитачев ум и да га присили, те да се реду и умерености навикне. Ум мора у васпитнику да. пробуди осећање, да он може са васпитачем само онда