Учитељ

174

Чим ма која група ћелијца у мозгу почне да ради штогод, одма повуче за собом јачи прилив крви; онда је појамно, да у осталим ћелијцама мозга биће мање крви по количини. Знамо већ то. да кад крв напусти мозак са свим, човек добије несвестицу, — није у стању да примети упечатке, који делају на њега; кад крв остави неки део мозга, овај део, разуме се, постане неосетљив и упечатке, који делају на овај део мозга, не ћемо моћи да приметимо. Ако се у нашој глави појави ма каква мисао, то ћемо под утицајем измене крвотока, коју повлачи сама мисао, да изгубимо способност да мислимо у то исто време о другом чему, што спада у круг других ћелијца у мозгу; јер су се ове лишиле крви која је потребна, па да оне бсећају.

Сад нам је појамно, зашто у једно исто време, не можемо да обратимо пажњу на две стране и зашто, кад на нас делају више упачатака ми осећамо само по један: |

Осећање, које ми добијамо под утицајем ма каквог упечатка, зависи од стања у коме се налазу наш мозак или боље рећи — мождани крвоток, онда, кад упечатак тај дела на нас. Ако упечатак дела на онај део мозга у коме се налази доста артериозне крви, а поред њега, има још и других упечатака, али они делају на оне делове мозга, у којима нема ове крви; — онда ћемо онај први упечатак сасвим јасно да осетимо и врло лепо од осталих да га разликујемо. Прилив крви у овим деловима мозга, који не производе никакво осећање, отежава се још и тиме, што крвни судови. који се наЛазе у овим деловима, сужавају се: зато, ако на човека дела упечатак, који нема никакве сродности са мислима, које су у глави човековој озда, кад он дела и кад није тако јак да својим делањем на мозак рашири калибар крвних судова, не можемо да га распознамо, јер није у стању да изазове никакво осећање у нама; јер да би