Учитељ

5 415

добили осећања. о њему, потребна је радња ћелијца, у којима се налази бар мало артериозне крви.

Да би упечатак био примећен онда кад он дела на оне части мозга, које су у тренутку његовог делања, снабдевене са врло мало крви, потребно је да сам тај упечатак прво утиче па измену калибра артерија, те да тим начином привуче крв у те нерве и ћелијце, на које он дела Ма како да је човек погружен у мислима, он ће ипак да чује неки пушчани крах у близини за то, што тај крах утиче на калибар артерија и тим начином привуче крв у нерве, од којих зависи осећај слуха.

Т. ]. сваки упечатак, који има у себи довољну вилу да утиче на центре и влакна, која управљају калибром крвних судова и да тим начином измени по телу крв у организму, у стању је да утиче и на та осећања. која ми осећамо у то време, кад тај упечатак дела на нас. Под утицајем оваког упечатка, ова осећања постају мање интензивна или са свим ишчезну услед промене у крвотоку, која је — промена — рђава за процесе у нервној системи, од којих пак — процеса -— завиби појављивење подобних осећања. Под упливом силних упечатака, слабе тако исто и они покрети, које ми чинимо у оном тренутку, кад на нас делају ти упечатци; ови покрети постају мање енергични или се сасвим прекрате, ако какав неочекивани шум, који се догодио у околини нашој, утиче, те ми испустимо какву. ствар из руке; ако неки отварају уста при изненадним појавима, све то долази отуда, што се променуо крвоток т. ј. усљед усиљеног притока крви у оне нервне ћелијце и влакна, на која је подејствовао упечатак, и усљед тога што се је умањио прилив крви у нерве или ћелијце, које су покренуле наше мишиће, да држе наше лрсте или усне у затвореном стању. Ми овде млого раније прекраћујемо нашу радњу, него што се у нама појавила мисао о узроку покрета и т. д. Опити Херцена и Шиља показали су да свака силна раздражења осећајних не~