Учитељ

576

у којима су се сами васпитали. -— Сви учитељи нису подједнако обдарени вештином за дисциплинирање ученика. Ко је способан да правилно оцени значај сваке Маленкости, из које се склапа школски живот, ко уме да примири најразноврсније интересе, који се догађају у школском животу, не скретајући у странпутицу од. раније постављених смерова, — тај без особитог труда влада дисциплинарном вештином. Ко нема ове способности, за тога је она тешка. Почетници у учитељском раду обично испитују велике тешкоће, докле чврсто и стално уреде школску дисциплину. Теоријско изучавање школске дисциплине предупређује невештог учитеља у прво време његовог рада — од грубих погрешака, при постављању дисциплине, чије се последице осећају у току дугог времена. Због тога сваки, који се одаје: педагошком раду, мора знати теорију школске дисциплине. — Ко се лађа за рад дисциплиновања без довољне теоријске припреме, тај исто толико рескира, као и онај, који се лађа за наставу без да се претходно упознао са психолошким основама и дидактичким правилима педагошке науке, У опште може се рећи, да лице, које посвећује себе педагошком раду, дужно је објаснити себи, у чему се састоји биће и смер школске: Адмоциплине; какве се препреке сусрећу на путу овог смера и помоћу каквих се средстава, могу исте препоне: удалити, и како се треба, користити овим средствима да, би најправилније постигли васпитни смер. — Теоријска, припрема даје новом учитељу упутство, које га предупређује од бесмисленог лутања. Теоријски припремљен учитељ зна, шта хоће и шта може. Приступајући раду, он већ има чврст темељ. Читање, сопствени опит и опити остадих педагошких трудбеника довршују даље учитетељево усавршавање.

При састављању ове расправе ми смо се служили најбољим делима, као што су : од Бема, «Оле Газлрип дет