Учитељ

714

Опа сљалопи сунцобран. Врло спретно скочи с кола, ману руком неколико пута те стресе прашину са одела. Могло јој је бити, тако, око осамнаест година, средњег раста ћ вита стаса... Лепа, смеђа коса пала по челу, те врло лепо стајаше под шеширом, као да је два сата пред огледалом удешавала... Велике црне очи све-. тлеле су испод хлада дугих трепавица. Мора да је била. узбуђена , јер јој је чисто, доста мршаво лице облила румен.... | Она приђе сељацима. Ови стајаху забезекнути. — Помоз Бог ! — Бог ти помог'о ! — Је ли овде кмет: — Ј... ј.. ја сам: — рече кмет Радоје сав збуњен нехотично се подиже. Опа му приђе и пружи руку. — Ја сам Босиљка Симићева Мене је господин министар поставио за учитељицу ваше школе То изговори смешећи се, те џоказа два реда ситних зуба, белих као «јаглице»... | — За... за... зар тебе%.... упита Радоје зачуђено. — Мене ! — Ама, знаш. опрости госпоја, и не замери што ћу те питати... Јеси ли учитељева жена:.. упита опет — Не: . Ја још нисам удата, ја сам девојка. Него мене је господин министар поставио да учим ђаке у валпој школи. Сви ником поникоше... Нико не умеде рећи ни једне речи. Једва се кмет ишчупа из забуне те рече ! — Е, ако, ако:... Седи госпоја :... — Па, нека!... Рада бих знати где је школа. Хоћу ствари да сместим. · — Сад ћеш!... Седи.!... Она седе. =- '"Оћеш пити каву: — Благодарим!.. Не пијем.