Учитељ

115

— Дај де, Иване, «послужење «...

· Мејанџија , који се и сам забленуо са осталим се„љацима, отрча у мејану. За мало, и ето га, где носи на једном малом служавнику «послужење.> То беше парче шећера и чаша воде,

Босиљка се послужи.

Била је у врло мучном положају. Ова мучљивост, ово ћутање, дирало ју је непријатно.

И сам кмет Радоје видео је то, па онда рече, ко„лико само да се говори:

— Јеси ли сама: ,

— Сама сам.

— Зар немаш вамилије '

— Имам само једну сестру. И она је учитељица. Имам и једну тетку у Београду.

— А немаш оца и мајку:

— Немам. Отац ми је умр:о пре четири године. И он је био учитељ.

Опет заћуташе ..

" Најзад, она се диже.

— Молим вас, покажите ми: где је школа Замоли Радоја. |

— Ево сад !... Иди де, ћато, донеси кључ.

Мата оде у судницу.

— Зар немате послужитеља ;

— Имам, ал о'чо у село да виче на «заповест.»

— Не питам за ошштипског него за школског послужитеља. — А... «алемијаза“ велиш!... Е, немамо, али ћу сутра. набавити.

— Ја бих вас молила: ако има каква жена да њу погодите.

~- Добро !... Имам у комшилуку баш ћу је зовнути.

Босиљка заповеди кочијашу да потера кола са стварима школи, а она најлак оде са кметом....

48