Учитељ

718

чудо !... Па жена Ивана одборника, она Стамена — не може се казати!... Све су проливене: не смете пред њима реч рећи: — одма: раскакоћу свуда7... Оће да оговоре човека, то им је душа !... А већ за женску и да не спомињем'... Чувај те се од њи' ка' од живе ватре !... Него, знате, Фрајла, нову кућу и нов квартир треба полити. Ја идем да скувам кафу.

— Нисам купила кафе — рече Босиљка. — А тоће ми требати !

— 'Требаће Бога ми!... Него знате имам ја кафе,

— Ја кафу не пијем...

— Шта“... Зар не пијете:

— Не пијем.

— Штета !... А ја о кафи живим. Кафу и коју чашицу ракије, па да се 'леба не сетим у другу дану... Идем да скувам...

Она изађе у кујну, а Боса оста уређујући још неке ствари.

— Јел-те Фрајла 1

— Изволте !

— Имате ли свеће:

— Имам.

— То је добро, јер овде, знате, немате где купути.

— Донела сам.

— Овде човек све мора да набави из вароши. Има, продаје по нешто овај мејанџија, ал то је скупо ка' восвак !... Ја све поручим по коме те ми из вароши донесе.... Е, ево кафе...

Донесе из кујне у собу, усу у шољицу и поче пити.

За сво време причала је : како је у селу гадно, како. ни људи не ваљају; како исти кмет Радоје живи «о једном гадуром> којој «сона» «не би могла узети ораха из руке»... Причала је за овога и онога: како овај живи са онога женом, како она свога мужа и не види; једном речју: за оно два-три сата седења, познала, је Бо-