Учитељ

119

сиљку са свима кућама и свима приликама и неприликама у селу...

Босиљци ово постајаше досадно. Она се диже са столице и приђе прозору који беше окренут југо-западу Наслони се на прозор и посматраше сунчев смирој...

Лепо беше погледати сунце на смирају. Оно пресијаваше кроз оне гране шљивових воћа; беше лепо за гледање а пе сметаше очима,..

Мара је непрестано причала.

Босиљка је прекиде :

— Па, опет лепо је у селу! — рече она.

— Па, да вите, није ни ружно! — поче Мара. Село, то је дивота;... Сунце тако сија, шљиве зреле, и... све:... Може, знате, човек да ужива и.... којешта !... Све то,

тако , ја знам кад је мој покојни био жив. Бог да га прости!... (И ту удараше сузе као киша). Он мени вели:

с Ајдемо жено мало у село !“.. А ја њему: — „Па можемо, човече!» .. Никад. ето, Фрајла, нисмо ми, једно другом, друкчије казали него, ја њему: «о човече 7".. а он мени, «шта је жено ">... Ето, тако !... Ми се нисмо никад мазили! Сачувај Боже, да ја њему кажем: ДУО. « «злато 17: 2 «голубе “Ја би=— чини мисе - РОЈАЈА у земљу !... А живели смо не може боље бити...

Тада узе причати из свога живота Босиљку обузимаше досада. Канила се да је неколико пута пресече... Бог даде, те се Мара сети деце и рече: да мора вечерас код куће ноћити ; од сутра ћу у школи.

— Можете! — рече Боса,

Једва Мара оде...

#. а З =

Месец беше у уштапу.. Боса се наслонила на прозор и гледаше дуге сенке дрва што беху прекрилиле улицу. По неки цвркут зачује се. По нека кола или по неки сељак прође улицом... Лавеж паса орио се по свему селу... а са дна села чу се тихи и тужни звук двојница...