Учитељ

654

врло лако постиже огромне успехе, који су за његовог суседа сасвим немогући. с тога последњи врло често малаксава и пада у очајање. Тако исто бива да способнији дечко за брзи и велики успех добија похвалу и награду, док његов неспособни друг и пород свеколиких напрезања једва добија равнодушно одобравање и од душе се радује што се бар избавио ђачких исмејавања и учитељевог укора.

Односно апсолутне школске правичности довољно је само споменути најчешћи и многим учитељима познати пример, по коме несташко често пута на погрешку под“ стрекне лакомисленог дечка, па заузима најневинију упреподобљену пову баш као „ни лук јео ни лук мирисао“. И докле учитељ по незнању казни безазленог ученика, дотле подмукли саветник излази из глиба са овим чист и на тај начин задовољава свој рђави инстинкт и непријатељско осећање. И заиста, зар мало пута у школској авлији гледамо, како неки ученик за нешкодљиву али омешну црту сноси увреде и исмејавања, само ако није толико силан да песницом улије себи опште поштовање и страх. Зар могу ученици у таквој школи дознати за апсолутну једнакост и правду :

Па не реците сада да и ученици не личе на глумце ' Зар и ученици гомилом не аплаудирају правди и истини и проклињу нитковеј Ну чим се завеса опусти. сваки остаје са својим сопственим карактером, и излази ни бољи ни гори, него онакав какав је у самој ствари. Погледајмо на људе, који у школи по изгледу беху добри, искрени поверљиви и жалостивни другови. И шта видимо у грађанству: Грађански живот увукао их је У грубу борбу, о којој баш данас један од мојих бивших другова, сада професорски кандидат између "осталог пише ми да је једина цељ живота — борба за парче хлеба“. После овакве девизе по сасвим природној асоцијацији у мишљењу и тежњи све више се осиљава при-