Учитељ

родни инстинкт егоизма'), лицемерства“), навиља и т, д. А од пређашњег школског алтруизма остаје врло тавна успомена, у коју ретко да ко загледа. Па батп ако ов когод и усуди открити слику старог школског пријатељства и једнакости, тада укорени одмах узвикује: „Не питај ме ко сам био, него ко сам сада»

Зар мало примера има и код нас да по спољашњем изгледу образовани и облагорођени великодостојник о презрењем гледа бившег школског пријатеља и друга. за то, што је последњи које због прекомерне искрености, доброте, наивности или због сиротиње и многих других штетних утицаја напослетку остао у тами и прашини. Сви ми дужни смо енергички сузбијати овакве опаке и олакарађене погледе. Но ти љубазни и трудољубиви учитељу највише си позван и можеш у српском народу развијати и ширити не само знања, него и здрави морал, братску једнакост и праву слободу. ' |

Ну ако се за часак вратимо на оптимитичку страну школског живота, ми ћемо видети да није баш са свим немогуће поправити очигледну рану у нашем друштвеном животу. Јер у нашу школу ступају деца па свију сталежа; сви ученици покоравају се једној дисциплини, са подједнаким правилима; један другоме говоре «ти»; у међусобној игри нико никоме не одаје особито уважење, и уступање, па и ако се деси да дете по примеру родитеља, почне се китити породичким богатством и господством, онда таквог ученика другови одмах отпочињу исмејавати и презирати. У овом погледу са свим умесно · примећава немачки педагог Вајц: «Упорство и самовољу

лакше искорењавају школски другови, него родитељи и

1 • Е = ) Чит. о егонзну П. Мантегацца «Физјологја наслажденши» пер. сђ десљтого стереотиннаго издани Москва 1890 г. стр. 147— 152.

3) Види од пстог пиоца 1 лицемљрни вњељ (Х. зесојо Тагбио) перев. <љ ГУ-го италманскаго издани дг-рђ. Леиненбергљ. Одесса 1889. г.