Учитељ

11

сваку новост; у хармонији којом везује ново са раније стеченим знањем; у трудољубљу, којим се наставник усавршава и обогаћава знањем и напослетку у методу за предавање истих знања. Као што се види сасвим је очигледно да се главна црта правог образованог ума не састоји у количини знања, него у хармонији и систему у паметној примени и допринетом плоду. „Специјалиста може се јавити као ненознат, па шта више чак и као глуп човек, ако се од. њега захтева неко суђење по предмету друге специјалности, јер је вешт у суђењу, разговору и предполагању. — Најмудрији човек Сократ није много знаопа је чак и сам говорио о свом незнању но тиме се“ очигледније показала сила Формалног образовања његовог ума, коме се чудимо у Платоновима дијалозима. Као што мало шкоди наставнику случајна погре--

шка, која се односи на његово знање, исто тако не унижава се његово достојанство, ако пред ученицима. случајно погреши у свом методу дисциплинарних ути--_ цаја, нпр. случајно и без размишљања изречена казна.

Допустив овакву случајну погрешку наставник неће“ ниуколико учинити против педагогије, ако јавно при-

зна погрешку, јер ако је погрешка заиста случајна, она ниуколико неће поколебати наставников аукто-

Џ

ритет, пошто је исти сложен из целокупног система. утицаја, помоћу којих се наставник јавља пред учени: има као интелектуално надмоћнија сила. И са 06зиром на множину случајева, који су створили наставников аукторитет, један случајни Факт васпитачеве. погрешке произвешће код ученика само тренутну забуну, која ће одма исчезнути, чим се понова, јави правилни ред Факата. Али ако наставник не влада подагошком способношћу и потпуним образовањем, онда

"се не може спасти помоћу подвала или лицемерства.

ма се из пестних жила усиљавао да одигра улогу морално и интелектуално аукторитетног наставника...