Учитељ

15

тарњом силом, усљед које без поговара испуњава нас" давник. ваређења. Онније у стању друкчије поступати, јер сваки други начин поступања прекинуо би духовну везу са наставником, кога он воле од свег срца. Он избегава сваку случајност, која би га могла удалити од омиљеног наставника. Он се туђи од несташлука и "будалаштина, јер зна да га исти удаљавају од наставника. Сваки је наставник дужан по могућству да се приближава, својим ученицима и увек да има пред очима, ђачку корист, а ово последње постићи ће само у том случају, ако законитим тежњама уклања све узроке м околности, које га. удељавају од својих ученика. И запста. на први сусрет наставник и ученик сасвим су непознати, за то је потребан особити наставников труд, докле га ученик престане сматрати као туђинца з) За међусобно зближавање прва је погодба општи интерес. Друштво скупљено само из једног сталежа, много се лакше зближава, нкео друштво, у коме су чланови из разних сталежа, јер су први тешње спојени једним истим погледима, осећањима и тежњама. Међу "тим, људи различног стања, морају се у току дугог. времена навикавати и савлађавати многе препоне, докле се напослетку и код њих јави општа веза мисли по "осећања, која управом сачињавају основ сваке дружбе. Из овога је са свим јасно, какве се тактике мора придржавати ваљан наставник, кад се пред њим јави непозната група деце. Ако се наставник гордо повуче у своје “250 зша“ ако се ошанчи неприкоснповеношћу, ако захтева само поштовање и покоравање у смислу раније споменуте фразе: „ваше је ћутати а наше заповедати,“ онда ће такав наставник за навек остати туђинац за ђачко срце.

9 Шримећено је да ученици млађих разреда основне школе врло радо

и брзо уступају страном утицајујер у њиховим осећањима и погледима нема ничег, што би их одбијало од туђинаца.

.