Учитељ

може непажљив наставник. Тешко ономе наставнику "нога су ученици почели исмејавати — а, благо ономе који

се одржи на висипи овог наставничког трона. — Сваки ученик хоће да је његов наставник савршено биће у

ту сваком погледу — идеал, За то свако разочаравање

у наставниково достојанство утиче на ученике деморално. — Нека је сваки наставник строг према себи,

"те да сене би саблазнио „единаго омђ малохђ сихђ.“

Паралелно са аукторитетом, јавља се друга, исто тако моћна сила, љубави, која спаја људско друштво •') таквом хармонијом представа, мисли, осећања, и тежња;

„да се свиљуди сливају у једну целину. Онај, који воле,

тај је најсигурнијом везом спојен са личношћу коју воде. Он се труди да мисли и поступа тако исто иу том правцу као што мисли и поступа субјект његове

"љубави. На њему се огледа свако духовно стање љу-

бљене особе; он дели њено задовољство и огорчење, радост итугу, наду и спасење. Потребе његовог духа, потпуно се задовољавају духовном вевом љубљене личности. За такву личност растанак и удалење од љубљене персоне ствара огорчење и неспокојство — а све ово бива усљед незадовољеног стања душевних потреба. Његов се дух тако спаја са љубљеном личношћу да свака представа О истој, толико дубоко вадиркује сваки живац његовог организма; за то за

време њеног осуства он сматра да је потпуно усамљен;

мучи се и јадикује. При таком одношају према љубљеном субјекту, љубећа се душа предаје потпуно његовој власти. С тога ако наставник задобије ученикову љубав, он и нехотице пренаша на ученика цео свој расположај, тада је ученик примамљен вечитом уну-

8! „Развијање симпатије и привезаности једино је средство за борбу против страсти гњева, па ма расматрали исту страст као нарушиоца друштвене равнотеже, или као подстрекача на злобне поступке,“ А. Тиљ, наука васпитанђ стр. 81. :