Учитељ

спаја са естетичком величанственошћу спољашње форме. Онда се ученици најтешње приљубљују к свом наставнику са тако срећним збиром превасходстава. Да би још очигледније доказали да заиста само наставников спољашњи положај и Фигура не ствара, аукторитет, узећемо за пример средње школе, у којима се наставников рад не ограничава само на један "разред; и у којима су многи наставници са различним спремом и влашћу. Сваки је ваљда приметио да се степен утицаја сваког наставника приближно слаже са његовим чином само утом случају, ако ученици. разликују значај ове васпитне јерархије, т. ] ако знају да од једног наставника више зависе а од другог мање. Но само се по себи разуме да оваква саображавања нису својствена свима ученицима, већ само неколицини. За то- се врло често дешава да најмлађи наставник, има већи утицај и аукторитет него и сам директор. Но најбоље је, кад се преимућство спољашњег наставниковог“положаја подудара са његовим природним значајем међу ученицима. Овакво подударање потпомаже међусобну љубав и слогу наставничког колегиума и најпријатније утиче на аукторитет ваљаног наставника.

Што се тиче моралних врлина наставникових само се по себи разуме да је њихов значај при задобијању аукторитета непобитен; морална савршенства сачињавају шрву и главну погодбу за аукторштет. Ко не влада врлинама, Тој не може заслужити ни аукторитета баш тч кад би се одликовао особитим тнтелектуалним првимућствима. Код наставника се не трпе својства, која би ученици осуђивали. За то сваки па. + ставник треба да обрати особиту пажњу на своју спољашњу фигуру, речи и поступке и у опште на све, што би могло на ученике штетно утицати и забуња-

вати њихова естетична и морална осећана, јер се не може тако лако преобратити у карикатуру као што.